Overthought by Profesionalni razvoj

Da li treba da prihvatiš posao?

Da li ste nekad razmišljali u kakvoj firmi biste da radite, za koju platu, u kakvim uslovima? Hajde da krenemo da razmišljamo o tome zajedno!

Pored toga što je platforma da podelim lična iskustva i zapažanja, OverThinker blog mi je ogromna samorefleksija i mini terapija dok rastem i suočavam se sa izazovima odrastanja, studiranja i svega što uz to dolazi.

Tekstove pišem nakon što i sama proživim i detaljno promislim (da ne kažem overthinkujem) neko pitanje, kako bih lično prepoznala svoj korak napred, ali i podstakla više vas da zauzmete aktivniju ulogu u svom životu i preuzmete neke konkretne akcije, da ne dozvolite da nam se stvari prosto dešavaju. Tako sam prošle nedelje podelila svoje nedoumice oko upisa fakulteta, šta ja mislim da su važna pitanja prilikom izbora da li da ga upišete ili ne. Iako sama studiram, neki meni jako bliski ljudi ne studiraju ili nisu završili faks, tako da sam u tekstu sumirala neke njihove najvažnije argumente i kako bih se lično vodila da sam ponovo u situaciji da biram. Ako nisi već, možeš da ga pročitaš ovde.

Jedna od stvari koju sam izdvojila jeste da ne moraš da upisuješ faks ako planiraš da se baviš nečim što ne zahteva diplomu. Ironično, pored studija, ja se bavim i digitalnim marketingom (za koji ti ne treba diploma) i krajem prošle nedelje sam dobila pprvu onudu za full-time posao u dosta jakoj kompaniji. Namestila se mogućnost da testiram ono što sam napisala 😅

Kako nisam u poziciji da moram da radim, primam studentski kredit i radim honorarno na projektima tako da pokrivam sve svoje troškove za sad, iskoristila sam priliku da zaista promislim o sebi, svom karijernom razvoju i ponudi koju sam dobila, tako da u nastavku delim nekoliko stvari koje mislim da treba da imate na umu kad razmišljate o poslu 😉

1. Radno vreme

Već nedelju dana i jače razmišljam o ovome. Pored toga što sad studiram i fizički ne mogu da dodam osmočasovno radno vreme u svoj raspored, nisam sigurna da li bih mogla da mu se prilagodim u budućnosti. Ne znam kakva je situacija kod vas 🤔.

Lično, nisam tip osobe koja može da isključi mozak kad se završi sat, te mislim da ni posao ne bih mogla da obavljam na taj način, prema tačno utvrđenom rasporedu. Pored toga, najveći deo onog što radim kao social media manager jeste kreativa, a inspiraciju ne mogu baš da prizovem u minut, koliko god nekad želim 😂. Ovo ne znači da odbacjem osmočasovno radno vreme kao nužno loše, nisam ga nikad iskusila zaista da sudim, ali mislim da se vremena menjaju i da nam je cela situacija sa pandemijom otvorila oči za nove mogućnosti organizacije posla.

Interesantno je da sve više država testira i prihvata model četiri radna dana nedeljno, to jest 32 umesto 40 radnih sati, o čemu možete više pročitati ovde. Znači, vremena se zasigurno menjaju 😎

Razmisli kako tebi najviše odgovara da radiš. Da li ti je osam sati dnevno, od 9-5, ili 10-6, kad god da krene, stvarno najbolje? Kako se prekovremeni rad klapa u to i da li ti je to prihvatljivo? U nekim firmama se očekuje i smatra normalnim 🤷. Isto tako, da li zaista možeš da se isključiš sa posla kad prođe 8 sati – ti lično ali i iz ugla firme da li je moguće, ili postoje neke stvari koje se rade uveče i vikendom? Razmislite šta je vama okej u skladu sa time šta radite ili želite da radite. Ništa se ne podrazmeva, pogotovu danas. Niko nam ne brani da vidimo šta nama najviše odgovara.

2. Plata + dodatni benefiti

Iskreno verujem da najveći broj nas ne želi da radi bilo koji posao samo za platu, već da ciljamo na one koji nam prijaju i koji nas ispunjavaju. Ciljamo na karijeru i poziv, pre nego na običan posao. Super objašnjenje razmike između ova tri dala je Elizabet Gilbert, i možete ga pogledati ovde.

Pored novca koji je itekako važan faktor prilikom izbora posla, da li smo adekvatno plaćeni u skladu sa znanjem i iskustvom, nivoom odgovornosti i količinom posla, u deo “naknade” se ubrajaju i drugi benefiti koje neke kompanije nude. Možda je to izbor da li da radiš iz kanca ili od kuće, neki dodatni slobodni dani, edukacije unutar tima, privatno zdravstveno osiguranje, casual friday na poslu, godišnji bonus, ili nešto drugo. U nekim slučajevima, ti benefiti mogu i da nadoknade malo nižu platu, u zavisnosti od toga koliko vam to znači u datom trenutku. To kompanije znaju, tako da je redno da i mi o tome promislimo. Na primer, meni je edukacija jako važna dok je za neke izbor rada iz kanca ili od kuće pun pogodak (na primer nekom roditelju). Naravno, uslovi su svugde drugačiji i mislim da ove stvari mogu da se ispregovaraju ako znaš šta želiš i koliko ti to znači.

Šta bi ti prihvatio kao added benefit uz malo nižu platu? Piši mi u komentarima!

Ja bih fleksibilno radno vreme prihvatila, kao i rad od kuće, kako bih volela da putujem više

3. Kultura kompanije i tim

Kultura u nekoj kompaniji može da odredi da li obožavaš ili mrziš svoj posao, bez obzira na to koliko ga dobro radiš i koliko te plaćaju. Možeš da budeš vrhunski programer, imaš 1000e platu, ali ako te kolege ubijaju u pojam, nezadovoljni su, iskompleksirani i imaju apsolutno 0 želje da se zapravo bave tom oblašću (samo su tu da primaju platu i toliko), ili su totalno takmičarski nastrojeni i zajedljivi, ta plata ti je naknada ne samo za uloženo vreme već i za potrošene živce tokom istog. Razmisli da li vredi.

Baš sam skoro pričala sa prijateljem o tome, on je stariji, radi već neko vreme i skoro je zamenio posao u struci za nešto totalno novo i drugačije, za šta se neformalno obrazovao i sticao iskustvo tokom godina. Prihvatio je i manju platu, svestan da ima još da uči, ali je srećniji nego što je ikada bio, jer su mu kolege fantastične i pune pozitivne energije, pomažu se međusobno i iskreno žele da svako da svoj maksimum u timu.

Razmisli u kakvom okruženju je tebi najlepše da radiš, koliko ti je važno kakve su ti kolege i definitivno uračunaj i to kad istražuješ potencijalog poslodavca. Raspitaj se kod trenutnih i bivših zaposlenih, izguglaj ih, kako bi procenio/la u šta se upuštaš.

4. Tvoja uloga i značaj

Čini mi se da nas tokom školovanja stavljaju u položaj nametunte skromnosti. Mi da učimo i usavršavamo se, a neko će nas prepoznati. Ne treba da se hvalimo, tad smo uobraženi, ali treba da sijamo i blistamo, jer nam je to posao. Ako na to dodamo i društveno-ekonomsku sitaciju u državi da je bolji bilo kakav posao nego nikakav, da treba da prihvatimo da radimo jer je to privilegija, bez obzira na uslove rada, dolazimo do suštine problema jeftine radne snage, koja radi samo za pare u kompanijama i na pozicijama gde nismo cenjeni i gde smo mi kao osobe nebitni, već samo ono što napravimo.

Da budem iskrena, kad sam prvo dobila ponudu za posao, osetila sam se jako zahvalno i počastvovano što me se neko setio, što me je prepoznao 🙃. Nisam očekivala da me iko sa 20 godina pozove i ponudi mi full-time posao. Prvi instinkt mi je bio da prihvatim jer nisam htela da propustim ovu once in a lifetime priliku. Uzela sam ipak dan-dva da razmislim, konsultovala se sa nekim starijim i iskusnijim ljudima i čekirala još jednom svoja postignuća do sada. I dalje sam zahvalna što su me zvali, kompanija je dobra i volela bih da sarađujemo u budućnosti, ali znam da bi i oni bili zahvalni da prihvatim posao, jer kidam ono što oni traže. Prepoznali su me, ali prepoznajem i ja sebe.

Zato je možda i najvažniji fakor kada birate posao koji ću izdvojiti upravo uloga koju biste imali u firmi i značaj (value) koji biste donosili na sto.

Objaniću na ličnom primeru ⏩ ja nisam samo osoba koja ume da napravi post, napiše opis i okači ga, već u to ulazi i moje iskustvo rada na različitim projektima, životno iskstvo i razmevanje mladih kao ciljen grupe. Ako procenim da nekome to nije bitno, već da sam za njega ja samo još jedan par ruku, ne želim da radim ili sarađujem sa njim ili njima. To i vama preporučjem, jer takvim osobama i firmama niste bitni vi kao osoba, već samo novac koji mogu da izvuku od vas. Zato će vas puširati do granica izdržljivosti, jer ih nije briga.

Prepoznaće vas, prepoznajte i vi sebe. Ako ne za CV, onda čisto za confidence boost, zapišite koja sva iskustva imate koja mog značajno da doprinesu kvalitet vašeg rada.

Šta biste vi dodali kao važne faktore prilikom odlučivanja da li da prihvatite odrešeni posao ili ne? Pisala sam ranije o stvarima zbog kojih bih dala otkaz, ali nikad do sad nisam sela da razmišljam na osnov čega biram da li uopšte da prihvatim ponudu ili se prijavim za nečiji konkurs 😂

Javite mi neke svoje faktore prilikom odlučivanja, da potencijalno dopunim tekst ako sam nešto ispustila 😊

Do tada, čitamo se!

(Visited 190 times, 1 visits today)