Overthought by Profesionalni razvoj

Kako otkriti čime želiš da se baviš 🤷

Ako možemo da design think-ujemo rešenja za autobuse koji kasne, manjak pažnje tokom onlajn nastave, pametne wc šolje, zašto ne bismo mogli i svoj život?

Radni naslov: Pletem svoj put 🧵


Kad sam bila mala, sa starijom sestrom sam se stalno igrala učiteljice i prodavačice. Ne znam sad da li je tako bilo jer je ona starija, a ja još nisam znala kako stvari funkcionišu, ali ona je uvek bila učiteljica i prodavačica, a ja učenica i kupac. Kroz igru me je malo i naučila kako da čitam, pišem i rukujem parama (koliko dete od 5 godina može), a ja sam svim drugarima pričala kako će ona da postane učiteljica, bude omiljena u školi i daje mi sve petice. Mislim da sam to u nekom trenutku čak rekla i našoj učiteljici, pošto je razlika između nas dve oko 5 godina, pa smo imale istu😅

Iako je ta naša igra bila zabavna, u nekom trenutku sam rekla sebi da neću nikad da se bavim podučavanjem nekog drugog, niti da imam veze sa parama, sem da ih dobijam. Od svih zanimanja koja sam razmatrala kada sam birala srednju školu i fakultet, znala sam da ta dva nikako neću i to mi je bio orijentir za dalje mozganje. Fast forward par godina, malo ironično, ali evo mene studiram ekonomiju, vodim blog o svojim iskustvima u neformalnom obrazovanju, volontiram u organizaciji Nauči me koja se bavi inovativnim obrazovanjem, urednica sam Unbox haba inovativnih edukacija – resurs centra za mlade upravo o obrazovanju, predajem engleski onlajn i iskreno osećam da sam na pravom putu i da radim ono što stvarno volim💕

Dobro, možda malo više ironično, al’ nema veze, bože moj🙃

Da me sad neko pita kako sam tačno odlučila da upišem ekonomiju, ne bih znala šta da kažem. Ne mogu da se setim koji mi je bio tačan razlog upisivanja, ali se sećam da sam se čula sa drugaricom koja studira taj fakultet u Beogradu i da me je ona naložila da ga upišem. Najbolja odluka ikada. Jeste da ne volim preterano matematiku, jeste da se ne vidim u banci, niti u tradicionalnoj kancelariji, niti kao osoba kakvu zamislite kad neko kaže ekonomista, ali se milion posto vidim u ovoj materiji, pitanjima funkcionisanja organizacija i biznisa, izučavanju odluka ljudi i korporacija, promociji proizvoda i usluga i kako sve to utiče na svet oko nas (a pogotovu kako obrazovanje i mladi utiču na sve to). Pišem, pričam, snimam, čak sam napravila i mimove o tome. Il’ sam prsla, il’ je to to. Nema treće🤷

Ovo sve delim sa vama kao malo duži uvod u problematiku izbora fakulteta, što se onda nadovezuje na izbor posla i karijere. Možda se to sada ne vidi, ali sam dosta kuburila pokušavajući da odgovorim na pitanje šta bih ja da radim u životu kao i šta treba da uradim danas da bih bila korak bliže tome – mislim da jedino nisam dubila na glavi od muke. Menjala sam izbor na po mesec dana, što mojima nije palo najlakše jer bi se taman navikli na ideju mene u npr. politici, pa bih ih prebacila u biohemiju, a onda u marketing i sve tako u krug. Mozgajući o tome nakon samog upisa i par meseci na faksu, kao i nakon malo istraživanja i ispitivanja (Design Thinking knjiga me je ponovo prosvetlila, kao mirođiju je svugde guram), u nastavku izlažem nekoliko stvari koje sam našla da su ključne radi lakšeg odgovaranja na pitanje čime to da se bavite u životu, kao i moje viđenje problema i rešenja⚡

Istraživajući o design thinkingu sam naišla na Life Design Lab na univerzitetu Stanford, u kojem Bil Barnet i njegov kolega Dejv Evans pomažu studentima da design think-uju svoj život!

Ne žuri

Jedan od osnovnih problema koji nas koči u pronalaženju naše tzv. misije u životu jesu uverenja koja imamo i koja su mahom pogrešna. Verujemo da treba što pre i što više raditi ono šta nas najviše zanima, a manje od 20% ljudi ima jedno dominantno interesovanje. Stalno se bičujemo što ne znamo još uvek čime bismo se bavili, a zapravo nikad ranije nismo sebi dali priliku da razmislimo i otkrijemo. Pritiskamo se i guramo da dostignemo tu najbolju verzije sebe, ali šta ako taj put nije linearan i unapred zacrtan, nego smemo da skrećemo koliko god hoćemo, to jest sami ga kreiramo? Ko nam garantuje da je ta jedna verzija ka kojoj idemo sad najbolja?

Ja sam mislila da je moja sudbina da budem novi srpski ambasador u Americi, a nakon toga budući ministar omladine i sporta (možda bez tog dela sa sportom😅), a sada da pišem ovaj blog, vodim Resurs centar kao relevantan izvor informacija za mlade o obrazovanju i na različite načine podržavam razvoj mladih kroz neformalno obrazovanje. To je za sada, a ako/kada dođe do promene, obaveštavam vas! Okej je ne znati, prirodno je nervirati se što ne znaš, ali daj sebi priliku da razmisliš bez stresa i pritiska!

Razmislite o svojoj priči, ciljevima i uverenjima koje imate. Kako ona utiču na vaše izbore karijere? Kada bolje razumemo okvir u koji sebe stavljamo, lakše ćemo iz njega izaći.

Nađi kontekst

Koncept design thinking-a se vrti oko razumevanja potreba. U slučaju pravljenja proizvoda to su potrebe korisnika, ali ako design think-uješ život, to su tvoje potrebe, potrebe sveta oko tebe i njihovo uklapanje u jednu slagalicu. U Life Design Lab-u oni ovo zovu povezivanje tačaka, ja ga zovem razumevanje konteksta. Razumevanje šire slike koja daje značenje. Razmisli (zapiši ili iskucaj ako si u mogućnosti) kako vidiš svet oko sebe i sebe u njemu. Koja je svrha svega što radimo? Zašto ljudi rade neke stvari? Zašto uopšte rade, ako izuzmemo potrebu za novcem i preživljavanjem? Koja uverenja i vrednosti ih drže motivisanim? Koja uverenja i vrednosti tebe vode? Odgovori na ova pitanja bi trebalo da vam daju bolji uvid u vaše razmišljanje, ambicije i potrebe, na osnovu čega možete da krenete da ispitujete koja zanimanja ili aktivnosti se poklapaju sa njima. Moja glavna vrednost (ili ti nadvrednost) je samoinicijativnost, o čemu možete pročitati na slici🤗

Definiši. Odredi svoje standarde.

Ako ste poslušali gore linkovan TED talk, čuli ste da postoje gravity problemi, oni koje ne rešavamo, već ih prihvatamo kao okolnosti koje pokušavamo da stavimo u drugačiji kontekst (radimo reframing) ili ih prosto zaobilazimo. Kada znate kako vidite svet i sebe u njemu, sledeći korak je da znate koje su prepreke ili neprijatelji vaše ideje, toga da svi na svetu dele tu vašu viziju i vrednost, da svi na primer budu samoinicijativni i da svi slobodno razmenjuju znanje i iskustvo.

Ako vam je teško da konkretizujete prepreke na nivou sveta, pokušajte nešto manje – na nivou škole, firme, grada, oblasti, gde god se osećate najsigurnije da date što konkretniji odgovor. Kad ih pobrojite, razdelite ih u one sa kojima se suočavate – koje rifrejmujete i nekako napravite (ili će ga napravite😉) i one koje zaobilazite i prihvatate kao okolnost. Neki ciljevi ne mogu da se dostignu na taj način, već treba naći neku zaobilaznicu🤷

Šta bi/ kad bi/ da bi, ma zamisli samo

Okej, znaš svoju nadvrednost, ka njoj težiš, svestan/svesna si prepreka na putu, to je to zar ne? Prešli smo igricu? Zapravo, jedno od najvećih prosvetljenja koja sam doživela kroz ovaj proces jeste da ništa nije zacementirano i da nema jedinstvenog odgovora. Prosto stalno učiš i stalno donosiš odluke koje te vode na jednu stranu, a promenom odluka možeš kompletno da promeniš krajnji ishod. U mom društvu mi to zovemo flappy bird teorija, zamišljajući život kao jato ptica koje skaču između onih cevki, padajući jedna po jedna vremenom. E sad, svaka ptica je jedna mogućnost tvog života (jato je tvoj život), a cevke su odluke koje utiču na to da li se ta mogućnost razvija dalje ili staje tu. Ključna stvar je da budeš svestan da imaš beskonačno mnogo opcija između kojih biraš, nije jednosmerna tačno-netačno igrica u kojoj možeš da izgubiš, već je to proces izbora puteljaka kojima se krećeš. Ako se sećate kako izgledaju nivoi u igrici Vatrica i Vodica, zamislite opcije u životu kao takvu mrežu🔥

Life Design Lab u ovoj fazi preporučuje da osmislite 3 moguća scenarija svog života. U prvom razvijte to što trenutno radite, u drugom šta biste radili da posao iz prve varijante nestane, a u trećem nešto što biste radili kada bi vam sve ostale potrebe bile namirene i kada ne bi postojali ljudi koji bi vas osuđivali. Možete i više, ali 3 su dovoljne da uvidite da imate opcije i da su sve super, nema jedne ispravnije od druge!

Triput meri, jednom seci

Sad kada imate neke ideje šta biste sve mogli da radite, design thinking nalaže da te svoje ideje pretvorite u prototipe i testirate, pre nego što se obećate jednom rešenju. Kad je u pitanju proizvod, ovo vas čuva fejlovanja na tržištu, a kada je u pitanju život ovo vam čuva vreme i doprinosi sigurnijoj odluci. Nema šanse da niste čuli od nekog ranije da se bolje uči na tuđim greškama😬 Pošto ne možete baš da prototipirate sebi karijeru doktora, opcije su vam da prototip testirate kroz razgovor ili neko prototipno iskustvo. Sigurno postoji osoba koja se bavi nečim sličnim onome čime vi želite da se bavite, ili neko iskustvo koje bi moglo da vam približi osećaj te karijere. Pokušajte i vidite kako vam leži. Da li su vaše sumnje potvrđene, ovo nije prava stvar za vas, ili vam je bilo super? Da li možete da se povežete sa ili pronađete u priči osobe koja se bavi vašim poslom iz snova, ili ne baš? Ako da, ili ako ne, koji su onda sledeći koraci?

Izbirač naiđe na otirač

Sada ste ili super naloženi jer imate mnogo više insajta nego ranije i osećate se bolje o sebi, ili ste možda još uplašeniji jer imate previše izbora i sad vam je još teže da izaberete jedan, a da pritom ne osećate da propuštate nešto. Kao OverThinker, pronalazim se u drugom i borim se sa FOMO-om, strahom od propuštanja (Fear Of Missing Out) kada imam tako 500 stvari ispred sebe. Zvuči izmišljeno, ali decision-making anxiety je realan problem, odlučivanje umara mozak i zato Mark Zakerberg i drugi uspešni biznismeni stalno nose iste stvari. Jedan izbor manje🤷

Na primeru ovog našeg problema izbora životnog puta, hoću da naglasim da izbor A koji donesete sad neće zauvek ostati taj isti A, kao kavez koji vas zadržava, već će rasti sa vama u neki A+ kako prilike koje niste očekivali nailaze i vi birate da ih (ne)prihvatite, redefinišući i specifikujući svoj prvobitni izbor. Ja sam pre dve godine izabrala da me zanima marketing i krenula da radim društvene mreže za nevladine organizacije. Iz tih društvenih mreža sam se proširila na PR i pisanje, a sad se polako “skupljam” nazad – A > A++

Dođe maca na vratanca (nakon što zaluta par puta)

Sve je to proces. Ako ne znaš sad šta želiš, kreni sa postavljanjem pitanja, razmišljaj o odgovorima, postavljaj nova pitanja i stvari će krenuti da se nameštaju. Ti kreneš, poguraš kamen, on se zakotrlja i posle bude malo lakše. Usput nađeš neke ljude da ga malo zajedno gurate, ili da ti pomognu da se vreme guranja čini kraćim, napor manjim, ali bude sve okej. Ništa ne pada sa neba doduše, za sve je potrebno inicijalno cimanje sa tvoje strane da se pokrene, ali kada kreneš da istražuješ i da učiš o sebi nikad nećeš hteti da prestaneš. Nenormalno je koliko zapravo imaš potencijala i pravaca u kojima možeš da se razvijaš, tako da izaberi jedan sad, najbolje što umeš i možeš trenutno. Bilo to dobra ili loša odluka, narednim ćeš svakako korigovati svoju putanju i završiti tačno gde i kada treba da budeš na tom mestu.

Ja sad odoh da spim (trenutno je 23h), imala sam psihički naporan dan i otkrila sam neke rupe u svom trenutnom “životnom planu”, tako da mi treba malo vremena da promozgam šta i kako, ali nadam se da sam uspela da vam približim neki drugačiji pristup pitanju čime da se bavite u životu. Pitanje postavite sad, a ka odgovoru idete dok ga ne nađete – pletete svoj put što bi rekla Froncla😉

Tol’ko od mene, čitamo se🤗

(Visited 100 times, 1 visits today)