Overthought by Profesionalni razvoj

Kako otkriti čime želiš da se baviš 🤷

Kako otkriti čime želiš da se baviš (3 konkretne stvari) + kako sam ja otkrila čime želim da se bavim i razvijam svoju karijeru!

Radni naslov: Pletem svoj put 🧵


Kad sam bila mala, sa starijom sestrom sam se stalno igrala učiteljice i prodavačice. Ne znam sad da li je tako bilo jer je ona starija, a ja još nisam znala kako stvari funkcionišu, ali ona je uvek bila učiteljica i prodavačica, a ja učenica i kupac. Kroz igru me je malo i naučila kako da čitam, pišem i rukujem parama (koliko dete od 8-9 godina može dete od 4-5), a ja sam svim drugarima pričala kako će ona da postane učiteljica, bude omiljena u školi i daje mi sve petice. Mislim da sam to u nekom trenutku čak rekla i našoj učiteljici, pošto je razlika između nas dve oko 5 godina, pa smo imale istu 😅

Iako je ta naša igra bila zabavna, u nekom trenutku sam rekla sebi da neću nikad da se bavim podučavanjem nekog drugog, niti nečim uslužnim, da radim tako direktno sa ljudima. Od svih zanimanja koja sam razmatrala kada sam birala srednju školu i fakultet, znala sam da ta dva nikako neću i to mi je bio orijentir za dalje mozganje. Fast forward par godina, malo ironično, ali evo mene studiram ekonomiju, vodim blog o ličnom i profesinalnom razvoju, pomažem mladima da pronađu i najbolje iskoriste različite prilike koje se nude i iskreno osećam da sam na pravom putu i da radim ono što stvarno volim💕

Možda je malo više ironično, al’ nema veze, bože moj 🙃

Važno mi je da ovo podelim sa vama kako bih razbila stereotip da treba svi da znamo tačno šta radimo i čime želimo da se bavimo u životu, samim tim i koji ćemo fakultet upisati i da je to osnova za uspeh. Lepo je da znaš od malena, ali nije nužno, niti to saznanje dolazi iz vedra neba – probudiš se jedno jutro sa jasnom slikom budućnosti. Ne. To je proces upoznavanja sebe i testiranja različitih stvari, stalno, iznova i iznova. Jasnoća ne dolazi od promišljanja, već od delanja, za sve u životu, pa tako i za izbor fakulteta i karijere.

Na tu temu, evo šta tačno možeš da uradiš, kako bi otkrio ili otkrila čime želiš da se baviš to jest kako da kreneš da pleteš svoj put 🧵

Kuda plovi ovaj brod ⛵

Ovo možda na prvo čitanje zvuči banalno, ali razmisli koji ti je krajnji cilj i zašto.

Često mislimo da želimo neke stvari (na primer da upišemo fakultet), a zapravo želimo nešto drugo, za šta nam je ovo prvo samo sredstvo (na primer dobro plaćen posao, koji nam omogućava dovoljno slobodnog vremena da putujemo). Uz dobro definisan cilj, lako nalazimo put do njegovog ostvarenja (verovatno čak i nekoliko), a ako ne znamo kuda idemo, svaki put nas vodi negde 🤷

Za mlade u Srbiji i na Balkanu generalno je češće pitanje koji faks upisati nego da li upisati fakultet i zašto. I sama sam posle srednje bez razmišljanja znala da upisujem fakultet, ali je jako važno da zastanemo i zapitamo se šta želimo da postignemo time, kako bismo zaista izabrali najbolji za sebe.

Zato pokušaj da izdvojiš pola sata na nekom mirnom mestu, namesti se kako ti prija i pusti mašti na volju. Razmisli kako želiš da tvoj život izgleda.

  • Gde bi i kako da živiš?
  • Sa kakvom osobom i okružen kakvim osobama?
  • Kako bi da izgleda tvoj dan?
  • Šta bi idealno da radiš?
  • Kako idealno izgleda tvoj procečan dan?

Okej je da nisi siguran/sigurna tačno, budi slobodan tj. slobodna da staviš ono što zamišljaš i osećaš trenutno. Očekivano je da će se tvoje mišljenje i preferencije menjati vremenom. Moja mama uvek kaže papir trpi sve, tako da ne brini previše o tome da li će ovo imati smisla za godinu, dve, pet ili deset. Bitno je da sada imamo neki generalni pravac.

Kako dotle dolazimo? 🗺️

Kada znamo i na neki način osećamo ka čemu želimo da idemo, vreme je da vidimo kako do toga dolazimo.

Ljudi se često prepiru oko toga da li živimo da bismo radili – tražimo posao koji toliko volimo da on postaje naš život , ili radimo da bismo živeli – tražimo nešto u čemu smo dovoljno dobri da podrži stil života koji želimo. Ja verujem da treba da znamo oba, da možemo vremenom kako se menjaju naše želje i potrebe da biramo šta nam je bolje u datom trenutku, tako da ću vam objasniti kako da prepoznate i jedno i drugo

O čemu se zapravo radi?

Posao je nešto što radimo za platu. Menjamo svoje vreme, kao i odeđeno zannje i veštine za novac koji nam je potreban za život i neke stvari koje (zapravo) volimo. Karijera je posao koji radimo, u kojem smo jako dobri i želimo da napredujemo, zbog čega ulažemo dodatno vreme i energiju u njen razvoj. Posao i karijera podržavaju život kakav želimo da živimo i njih radimo da bismo živeli. Ono što živimo da radimo je naš poziv, koji je mnogo ličniji i jači od oba prethodna. Posao i karijera se biraju, poziv se oseti. Kada ga pronađete, prosto osećate da je to nešto što želite da radite, koliko god i kako god možete. Može da bude posao, može da bude i karijera, ali čak i ako nije ni jedno od ta dva, vi ćete to nešto raditi.

Za mene lično je OverThinker, to jest rad sa mladima i pomaganje mladima poziv, a marketing je nešto što vidim kao potencijalnu karijeru.

Za definisanje posla i karijere koji će ti obezbediti život kakav želiš, razmisli i popiši šta te sve interesuje, barem malo, i šta sve umeš i možeš da uradiš. Poželjno je da pitaš i porodicu i prijatelje, nastavnike, sve ljude sa kojima provodiš dovoljno vremena da mogu da te posmatraju i kažu kako te oni vide. Sastavi spisak i grupiši stvari koje se ponavljaju ili ti se čine sličnim. Kombinacijom stvari sa tog spiska, uvidećeš predispozicije za različite poslove u kojima bi bio dobar/bila dobra i karijere koje možeš da razvijaš.

Kada imaš okvirno zanimanje, lako možeš da sastaviš spisak potencijalnih fakulteta, uporediš ih i vidiš koji bi za tebe bio najbolji. U ranijim tekstovima sam podelila kako da se odlučiš ako se dvoumiš između dva slična i dva različita fakulteta, ako ti treba dodatna pomoć. Ja sam jako organizovana i volim da koristim onlajn alate, zbog čega sam dobar asistent. To mi je trenutni posao. Takođe sam kreativna, volim da komuniciram sa ljudima i da rešavam probleme, zbog čega biram marketing kao karijeru koju razvijam, trenutno na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Za prepoznavanje poziva možeš da kreneš od istog spiska koji si sastavio ili sastavila u prethodnom koraku, ali umesto da razmišljaš funkcionalno šta ide sa čim i kako bi to moglo da se ponudi nekome za novac, pokušaj da isključiš taj racionalni deo i vidiš šta od toga ti voliš i želiš. Razmisli šta radiš svesno, jer ti je korisno ili zabavno, a šta radiš jer ne znaš/ne možeš drugačije. Jer si to “ti”.

Ja sam kod sebe prepoznala da sam jako radoznala, empatična i pričljiva. Volim ljude i volim da radim sa ljudima, da saznam više o njima i njihovim pričama. Veliki deo nečije priče je to šta on ili ona radi, to jest čime se bavi, poslovno i životno, što ih usrećuje, zbog čega je OverThinker moj način da pomognem većem broju mladih da pronađe tako nešto za sebe.

Usputne stanice 🚆

Znamo kuda okvirno idemo to jest ka čemu stremimo i znamo kako možemo do toga da dođemo, načelno. Ono što dodatno možemo da uradimo jeste da odredimo neke usputne stanice, kako bi nam taj put bio zanimljiviji i kako bismo ostavili mogućnost za promenu pravca, ako u nekom trenutku tako odlučimo.

Kao studentu, nametnuto mi je mišljenje da je najgora stvar koja može da mi se desi to da se pred kraj fakulteta ispišem i odlučim da radim nešto drugo. Jer sam “bacila” vreme. Jer sam ga “džabe” dala. Zbog toga veliki broj kolega ostaje da studira nešto što ne voli i ne želi da radi, jer šta ako je prekasno, ako su “bacili” previše vremena “džabe”, a i dalje nisu sigurni šta bi drugo radili. Zbog toga se i veliki broj srednjoškolaca izbora fakulteta, jer šta ako pogreše i dođu u tu situaciju. Imam dva problema sa ovakvim razmišljanjem, kao i predlog rešenja za oba koja vam objašnjavam u nastavku.

Prvo, vreme ne može da se “baci”, jer ono teče svakako. Po principu jasnoća ne dolazi iz razmišljanja nego iz delanja, bolje da radiš nešto nego da ne radiš ništa. Iz svakog iskustva naučiš i pokupiš nešto (znanje, veštinu, iskustvo, kontakt), makar šta da ne radiš ubuduće. Drugo, zbog toga vreme ne možeš ni “džabe” da daš. Samo je pitanje da li dobijaš ono što si tražio/traćila. Praktično se vraćamo na to da ako ne znaš kuda ideš, svaki put te vodi u pravom pravcu.

Razmisli da li bi malom sebi ili maloj sebi rekao/rekla da za nešto što si ranije radio/ranije radila a ne radiš više “bačeno” vreme za “džabe” 😢

I za studente koji se plaše da odustanu i ne znaju šta bi drugo, i za srednjoškolce koji se plaše da ne pogreše postoji jedno jednostavno rešenje – samo da pokušaju. Pokušaj da zamisliš sebe u toj ulozi. Ako ne znaš kako ona tačno izgleda, izguglaj klipove o tome, pogledaj vlogove ljudi koji se time bave, poslušaj intervjue sa njima, zaprati ih na društvenim mrežama. Idealno, ako možeš, popričaj sa nekim od njih i vidi kako stvarno njihov život i posao izgledaju, do najbanalnijih detalja. Proveri da li zamišljaš pravu stvar.

Dodatno, ako postoji način da se ti sam to jest sama oprobaš u tome na neki način, uradi to. Ja sam dosta stvari probala i iz prve ruke videla da mi se ne sviđaju kro neformalno obrazovanje, vannastavne i vanfakultativne aktivnosti. Zato su volonterizam i aktivizam super, jer ti daju priliku da radiš nešto korisno u svoje slobodno vreme, učiš, umrežavaš se sa kul ljudima i testiraš gomilu stvari koje ti pomažu da vidiš šta želiš da radiš u životu i kako.

Svaka prilika da testiraš je kao usputna stanica, gde možeš ponovo da proceniš put i odlučiš da li i kako nastavljaš dalje.

Napomene za kraj: Žuri polako i uživaj u procesu + Put do pakla je popločan dobrim namerama

Ja sam mislila da je moja sudbina da budem novi srpski ambasador u Americi, a nakon toga buduća ministarka omladine i sporta (možda bez tog dela sa sportom 😅), a sada da pišem ovaj blog i na različite načine podržavam razvoj mladih kroz neformalno obrazovanje. Okej je ne znati tačno čime želiš da se baviš. Prirodno je nekad i nervirati se što ne znaš, ali ne bud previše strog/stroga prema sebi i daj sebi priliku da razmišljaš i testiraš usput, bez stresa i pritiska!

Niko ne može da ti garantuje da ćeš biti uspešan ili uspešna. Ni jedan posao, ni jedna karijera, ni jedan faks… Na kraju dana, sve to zavisi od tebe, koliko si spreman/spremna da se pocimaš i šta za tebe znači uspeh, jer ni to nije isto za sve. S tim na umu, savete i komentare drugih uvek uzimaj sa rezervom, koliko god znaš da je nekome stalo do tebe i da ti želi najbolje. Put do pakla je popločan dobrim namerama i koliko god da ti neko želeo najbolje, ne može da zna šta je zaista najbolje za tebe i tvoj život, već ti samo daje svoju perspektivu.

Ako si trenutno u situaciji da biraš fakultet i razmišljaš o budućoj karijeri, znam da si pod veliki stresom. Udahni duboko i zagrli se. Biće sve okej. Biće i bolje nego što možeš da zamisliš, veruj mi. Možda se osećaš izgubljeno, možda ti se čini da nemaš kud, ali zapravo imaš beskonačno mogućnosti pred sobom i to je sjajna stvar. Nenormalno je koliko zapravo imaš potencijala i pravaca u kojima možeš da se razvijaš. Izaberi jedan za sad, najbolje što umeš i možeš trenutno. Bilo to dobra ili loša odluka, narednom ćeš svakako korigovati svoju putanju i završiti tačno gde i kako treba.

Pitanja postavljaj sad, a ka odgovoru ideš dok ga ne nađeš. Pleteš svoj put, što kaže moj omiljeni Froncla duks 😉

Ako prepoznaješ da ti u tome treba pomoć, tu sam, da zajedno vidimo šta to lepo možemo da izmaštamo za tebe. Između ostalog, zato i služe besplatne Otkrij svoj challenge konsultacije, za koje možeš da se prijaviš putem linka.

Tol’ko od mene #čitamose 🤗

(Visited 4.768 times, 1 visits today)