Draga Marija,
Ti si vredna. Zaslužuješ da te ljudi u tvom krugu prijatelja i poznanika cene i poštuju, tvoje veštine i zalaganje, ali pre svega tebe kao osobu. Ti sebe treba najviše da ceniš i poštuješ, a ne da stalno sumnjaš u sve što radiš i način na koji to radiš.
Lični razvoj nije “rešenje” prethodnog jer ono nije ispravno i građenje novog, već nadograđivanje i dalji rad na sebi, da budeš još bolja i shvatiš da nisi sama, niti “slomljena” pa ti treba pomoć da sa nekim izdefinišeš ko si i šta si.
Ovaj vikend sa ovim predivnim, uspešnim ženama koje su ostvarene čini se u svim poljima, a koje i dalje imaju iste nedoumice kao ti pokazuje da smo svi na nekom putu, da si ti na dobrom putu i da nije sve ovo one-time fix, već jedan od prvih koraka ka sutrašnjici, ali uz siguran stav i korak kroz ovo danas, koje nekad ne ceniš dovoljno.
Zastani, izgasi sva obaveštenja i poslušaj sebe. Šta se tebi radi?
Srećno!
Radni naslov: U potrazi za ličnim potencijalom ⚡
Juče mi je poštom stiglo ovo pismo koje sam napisala sebi u budućnosti pred kraj radionice Iskorak u Vrmdži koju organizuje Dragana Tomić Pilipović, koje me je vratilo u period od pre malo više od godinu dana kada sam se osećala izgubljeno šta da uradim sledeće jer sam imala nekoliko podjednako vrednih prilika ispred sebe, pritisnuto da donesem neku odluku, idealno najbolju moguću, ali uplašeno da nešto ne zeznem i zeznem sebe i svoju budućnost, za slučaj da izaberem pogrešno. Samopouzdanje mi je bilo blizu nule i osećala kao čudak jer sam sa 18 godina razmišljala o tome, umesto da prosto uživam, izlazim i družim se, kao što su radili ljudi oko mene. Mislila sam da nešto nije u redu sa mnom, čim se ovoliko mučim trenutno, jer valjda ne treba da bude ovoliko teško, zar ne? Nije izgledalo kao da se drugi toliko muče, tako da mora da je do mene 🤷
Prolazeći kroz zadatke Iskoraka i šetajući kroz prirodu u selu Vrmdža shvatila sam koliko je ono što trenutno osećam sitno i “nebitno”, samo jedan ugao gledanja koji me je preplavio i paralizovao da se oslobodim i trezveno donesem odluku u skladu sa sobom, ne tuđim viđenjima sebe, očekivanjima koja mislim da drugi imaju i sopstvenim očekivanjima kakva mislim da treba da budem, da bih bila dobra i vredna. Sada znam da je to delimično bio i moj unutrašnji kritičar koji me je držao u mestu, na raskrsnici, štiteći me od nevolje koje nije bilo, od ličnog potencijala i od onoga šta je za mene moguće.
Dug je bio put i trebalo mi je malo više vremena da ovo shvatim, ali šta god da te muči trenutno, kako god da se osećaš, proći će. Ako ne potpuno, biće trenutaka kad je lakše i kad nema toliko oblaka. Kad je tako, priseti se ko si, pokušaj da se vratiš sebi i ponovo osvestiš svoj lični potencijal, jer umemo nekad da se udaljimo od svoje suštine dok pokušavamo da se pronađemo i dok jurimo neki cilj, koji možda i nije baš u skladu sa nama i našim vrednostima. Zapamti da je okej dokle god si ti okej i da postoji minimum tri načina da se nešto postigne (i više), tako da je jedini pritisak onaj koji sami sebi stvaramo. Mi OverThinkeri pogotovu 🤯
Ako mi ne veruješ, napiši pismo sebi u budućnosti, na papiru ili ga pošalji elektronski, podeli kako se trenutno osećaš, koji su problemi i poteškoće sa kojima se trenutno suočavaš i šta želiš da poručiš budućoj sebi koja je to prošla (ili koji je to prošao). Daj sebi neko ohrabrenje i za 3-6-12 meseci (koliko god misliš da je potrebno) pa vidi gde si i priseti se kako si se osećala sada. Začudićeš se šta se sve desi u tom periodu između 😍
Ako ti treba pomoć ili podrška da neke probleme i nedoumice oko sledećeg koraka (bilo da je u pitanju faks ili nešto sledeće) rešimo zajedno, javi mi se na Instagramu ili putem kontakt forme da kroz razgovor pokušamo zajedno da otkrijemo tvoj challenge i bolje razumemo šta je to što tebe loži da ustaješ iz kreveta ujutru i budeš najbolja verzija sebe!
Do tada, čitamo se 🤗
