Radni naziv: Kako da učenje ne bude mučenje
Kad me neko pita kako se trenutno osećam, 9/10 šaljem ovu sliku… Najozbiljnije 😂
Da nije smešno, bilo bi žalosno, jer se već neko vreme osećam kao da hodam tankom linijom između postizanja svega što želim, na fakultetu ali i van njega i mog mentalnog zdravlja, sna i odmora.
U komunikaciji sa vama na Instagramu, znam da smo u istom sosu, a približavaju se prijemni, rok samo što nije, tako da se stres samo gomila.
Kako bih pomogla sebi i svima vama, u pomoć sam pozvala svoju prijateljicu Tamaru, onlajn poznatiju kao @ucenje_za_tebe, psihološkinju koja pruža podršku mladima u učenju kroz psihološko savetovanje i grupne programe. Ona se bavi upravo tom vezom između učenja i mentalnog zdravlja, koja je najčešće zanemarena tokom našeg školovanja i zbog čega je njen rad koristan i zanimljiv svim učenicima, bilo u srednjoj školi, na fakultetu ili kasnije.
Ja sam Tamaru pitala neke stvari koje su mene iskreno zanimale, pokušala sam da se osvrnem i na sve šta ste mi vi pisali, ali bidute slobodni da se javite sa dodatnim pitanjima meni za nastavak teksta, ili direktno Tamari.
Kako treba pristupiti učenju kada spremamo prijemni i na fakultetu, kako bismo bili uspešni?
Za pripremu prijemnog ispita je važno biti posvećen od samog starta, ali mu istovremeno ne pridavati težinu svetskih razmera. To je samo jedan u nizu ispita i važno je da u tim situacijama ne stvaramo sebi dodatni stres i pritisak (jer pritisak u većini slučajeva već postoji spolja).
U tim okolnostima su najvažnije dve stvari: redovnost učenja i briga o tome kako se osećamo. Dakle, ako krenemo sa učenjem za prijemni na vreme i svaki dan (ili bar skoro svaki dan) savladavamo malo po malo gradiva, povećavamo šanse za dobar rezultat. Pored toga, ako brinemo o tome kako smo, ako imenujemo osećanja i pričamo o njima, olakšavamo sebi ceo proces i smanjujemo pritisak. Tada znamo kada je previše učenja i kada treba stati, a isto tako prepoznajemo da se odvija odlaganje, da se javlja strah, krivica, bes itd. Jako je važno da dopustimo da se ovi procesi dešavaju paralelno.
Isto važi i za učenje tokom studiranja.
Često čujem od studenata da ne mogu da se bave osećanjima i preispituju svoje doživljaje i stanja, da će se time baviti posle ispitnog roka ili kad diplomiraju. Važno je da shvatimo da je bavljenje upravo ovim temama sastavni deo učenja i da nam može pomoći da upoznamo sebe i tako olakšamo sebi učenje.
Kako je najbolje učiti, a ne pregoreti?
Naravno da je moguće, ja bih dodala – i poželjno. Ne možemo “gurati pod tepih” da osećamo recimo strah ili stid, a onda pokušavati da pamtimo 50 strana dnevno. Takav pristup direktno vodi u pregorevanje.
Strah i anksioznost blokiraju skoro sve procese koji su ključni za učenje: razumevanje pročitanog, analizu, povezivanje informacija, osmišljavanje, pamćenje, prisećanje… I tada bivamo nezadovoljni svojim rezultatima, a pitamo se zašto, ili čak preispitujemo svoje intelektualne sposobnosti! A u stvari, samo nismo sagledali kako se osećamo pre i tokom učenja i kakva nam je pomoć potrebna.
Kako naći motivaciju za učenjem, posebno u trenucima kad nam je teško iz nekog razloga, kada prolazimo kroz neki nezgodan period u životu? Kako nastaviti, ili se vratiti učenju, a da to ima smisla za nas?
Ovo je važno pitanje i u poslednje vreme veoma aktuelno. Baš kao što u samom pitanju kažeš, “nastaviti sa učenjem, a da to ima smisla za nas” i to je po meni suština. U okolnostima koje su teške za nas iz bilo kog razloga, važno je da tragamo za tim kakvo učenje će imati smisla. Za nas lično. Ovo naglašavam jer svako od nas ovde može da ima svoju perspektivu i zato ne dajem univerzalan odgovor.
Za nekog će imati smisla da napravi detaljan plan i “to-do” listu i vrati se svojim ustaljenim rutinama. Za nekog drugog će imati smisla praviti češće pauze nego obično, usporiti tempo učenja. Za nekog će možda jedino imati smisla da počne da uči u društvu bliskih ljudi, prijatelja, koleginica i kolega sa kojima se oseća mirno i bezbedno. Ono što je ključno (a nije nimalo lako, iako je lako reći) je identifikovati kako se osećamo i tom trenutku i šta bi nam najviše trebalo. A potom donositi odluke i birati strategije i tehnike učenja.
Poruka za kraj 📝
Ne kasnite nigde. Možda se svet oko vas brzo menja, ali menjate se i vi, samo ćete svoju promenu moći da vidite tek kada napravite korak.
Traženje pomoći nije slabost, nego snaga. Kada stojite na mestu sa kog tražite podršku, znači da ste dovoljno snažni da priznate sebi da je u redu što ne možete sve sami. Niko ne može sve sam.
Učenje je igra. Eksperiment. Traženje zakopanog blaga. To je jedna od retkih aktivnosti na putu odrastanja koja nam daje mogućnost da istovremeno budemo deca i da izrastamo u odgovorne i samosvesne odrasle.
Ako želiš dodatnu pomoć i podršku pri učenju, sve informacije o konsultacijama i Tamarinom mentorskom programu možeš naći na njenom Instagram profilu, gde stalno deli korisne savete i smernice.
Takođe, možeš da se prijaviš za besplatan vebinar koji ćemo zajedno držati narednog ponedeljka, 19. juna od 18h, putem linka.
Ukoliko ti više odgovara da samostalno radiš i želiš smernice kako da unaprediš svoj proces učenja tako da radi za tebe, da te ne opterećuje i omogućava ti da se brineš o svom mentalnom zdravlju, obavezno isprati kada izlazi Tamarin novi planer za učenje. Prethodni provereno kida, a sneakpeak novog koji sam dobila obećava da će ovaj biti još bolji. Prodavaće se definitivno putem njenog Instagram profila, a takođe i u izabranim knjižarama koje ću linkovati ovde naknadno, kada bude izašao!
Do tada, bilo da si srednjoškolac i spremaš prijemni, ili kolega student i krećeš junski rok, samo lagano, tu smo zajedno! 🍀📚🤞
#čitamo se uskoro 😉🧠
