Životni putevi i ciklusi

Radni naslov: Putevi heroja i umetnika

Hvala Bojana 💕

Ovaj blog je inspirisala divna Bojana Pražić, pomoć i podrška hrabrim pojedincima koji žele da ponovo da dođu u dodir sa kreativnom stranom sebe prateći knjigu/priručnik “Put umetnika” Džulije Kameron. Nisam sebe smatrala umetnikom, te nisam ni mogla da se otisnem na njihov put, ali mi je zato put heroja i koncept otkrivanja sebe itekako blizak. Ona mi je pomogla da ih spojim i da osvestim prekretnicu koja mi se desila ove godine, svoj proces razvoja i njegovo ponavljanje 💕

O čemu zapravo pišem?

Kratak uvod/backstory…

Skoro sam pričala sa momkom o proslavi Nove godine, gde bismo da slavimo, da li bismo na žurku ili na neko putovanje, u grupi ili samo nas dvoje, ali nekako ni on ni ja nismo bili preterano naloženi da proslavimo. Nova godina nas ne radi više, složili smo se da nemamo osećaj kao da to u našim životima označava kraj nečeg. Dočekali smo 2020. godinu u kafani (mi smo jedni od onih što su platili da je dočekaju 😂), 2021. u kućnoj varijanti, ali sem vajba standardne žurke/proslave lično nisam imala i nemam osećaj kraja. Kao prvu pomoć sebi da uđem u to raspoloženje za žurkanje, za rođendan sam ove godine čak kupila i haljinu za proslavu Nove godine, ali mi i dalje nije to to 🙃

Lično, u poslednjih mesec dana sam se zapravo baš nahajpovala da krenem neke stvari da radim, meni je nešto skoro počelo, ja sam se restartovala, a ostatak sveta ide na odmor po kalendaru.

Prvo sam mislila da je do mene jer ne radim stvari koje si sezonske, studije i marketing koji radim ne prate praznike, možda sam ja samo izgubila osećaj. Iz razgovora sa dečkom i prijateljima sam onda prešla da je to naša grupna stvar, možda generacijska, za nas mlade kao, ali sada kapiram da nije do grupe koliko je do osobe i njenog procesa, da su u pitanju životni ciklusi koji često ne prate kalendarske.

Kraj godine nije kraj jednog mog ciklusa razvoja 🤷

Kakvi su to sad ciklusi o kojima pričam?

Pored kalendara koji nam je osnovno merilo proteklog vremena, kako odrastam, postaje mi važnije da merim svoj napredak tokom vremena, ili napredak generalno. Za to mi je najkorisnija stvar u poslednje vreme bio koncept puta heroja Džozefa Kembela..

U suštini, proučavajući mitove i priče iz različitih kultura, on je apstrahovao princip po kojem heroj postaje heroj, promena kroz koju prolazi, izazovi sa kojima se suočava i finalni ishod, koji se onda može preneti i na promene koje se dešavaju u našem životu. Ukratko i jako pojednostavljeno, budući heroj se suoči sa izazovom, nailazi na mentora, prolazi kroz proces učenja i promene i vraća se nazad u svoj “rodni kraj” ili u životu u tu oblast ili slično ojačan, mudriji, heroj u tom periodu. Put je cikličan i ponavlja se nekoliko puta u toku života, tako i naš život ima uspone i padove, ali se tada mi razvijamo u bolju verziju sebe. Svaki put za po nekoliko stepenika 🤗

Ovo je nešto sa čim sam se poistovetila, što mi je davalo neku nadu kad mi je bilo baš teško, ali isto tako kad mi je dobro nisam znala kako to da shvatim, pa sam iščekivala i overthinkovala novi izazov za svoj put…

Svaki izazov na koji sam nailazila i svaka sitacija iz koje sam porasla je manje-više pratila šemu puta heroja, a periodi nakon su bili neka vrsta pauze između puteva, barem sam tako mislila ranije. Igrom slučaja, naišla sam na Bojaninu objavu u grupi “Put umetnika – platforma za kreativce“, video u kome pisac Stiven Presvild objašnjava kako nakon puta heroja kreće put umetnika. Kad sam to čula, sve mi se posložilo (video koji je podelila delim malo ispod, ne brinite 😉)

Zašto je ovo važno?

Put heroja je put ličnog razvoja do bolje verzije sebe, kakva nam je potrebna da bismo se suočili sa odreženim izazovom i postigli određeni cilj. Prosto da trenutno imamo kapaciteta da to postignemo, uradili bismo već, ne bi bio izazov. Zato idemo na put.

E sad, ne možemo uvek da se vrtimo u krug heroja, jer je to ona toksična varijanta ličnog razvoja gde stalno nešto fiksamo na sebi i nikad ne uživamo u onome što jesmo i što imamo. Ni priče o herojima se ne nadovezuju odmah, mora da ima neko vreme između dve avanture da se oladi… E pa, ta pauza koju ja nisam mogla da opišem, a koja je za mene trenutno ogroman izvor inspiracije i hajpa je upravo put umetnika, koji ja shvatam kao period nakon procesa učenja kada svoje znanje i uvide delimo. Izražavamo se tako što crpimo iz iskustva koje smo prošli i delimo svoju herojsku priču. Bojana će me ispraviti ako sam pogrešila, pošto je više upućena u put umetnika, pa ću ja prepraviti i ovaj deo teksta, ali to je onaj period kada su svi srećni što se heroj vratio, njemu je mnogo drago i on umire od želje da to negde zabeleži. Bar je to sada moja situacija sa blogom 🤷

Zašto ovo treba tebi da bude bitno

Ako se ne varam i ako nisam upala u informacijski mehur samo overačivera koji kreću ranije, sad se zahuktava retrospektiva prošle i planiranje sledeće godine. Važno mi je onda da ovaj tekst izađe jer mi je važno da podcrtam da tvoj ciklus ne mora da prati kalendar. Možda će ova godina/promena da ti se zaokruži u aprilu, ali to ne znači da si fejlao/la na neki način, da nešto nije u redu s tobom jer nemaš osećaj da je kraj godine, jer nisi uspeo/la da ispuniš sve svoje ciljeve za ovu godinu.

Možda im treba više vremena. Možda nisu pravi za tebe. Možda je ovo onaj deo tvog puta heroja gde se žešće zajeb*š, ali ćeš u februaru da izdominiraš. Možda se tvoj proces završio malo ranije kao i moj i sad si u nekoj novoj priči.

Gde god da si na svom putu, izdvoji vreme za rad ali i za sebe, odmori ponekad, proslavljaj male pobede i gruvaj 💪

Ako si trenutno na putu heroja, izdrži još malo i biće bolje, a ako si ga tek prošao/la i krećeš na put umetnika, podeli svoje iskustvo, ja bih rado da čujem i da otvoreno pričamo o procesu učenja i odrastanja kroz koji prolazimo.

Do sledeće avanture 😅, čitamo se!