Radni naslov: Zašto je važno da otkriješ svoj challenge / Zašto ne treba da radiš u fabrici!
Nakon nekoliko dana čistog rada, napokon me je sustigao umor, tako da sam danas uzela malo vremena da iskuliram. Dremnula sam, ispratila zaostale podkaste i krenula da čitam novu knjigu koju sam uzela tokom sajma knjiga iz Finese – Plemena, autora Seta Godina. Dosta sa čula o samoj knjizi, a baveći se marketingom i komunikacijom znam dosta o Setu, ali ova knjiga definitivno ništa nalik onome šta sam očekivala.
Kreće se odmah od prve strane, bez uvoda, o ljudima i kompanijama koje su izgradile pleme i koje kao takve dominiraju tržištem, liderstvu i potrebom za liderima danas, kako se gradi pleme i gde kompanije najčešće greše na tom putu. Knjiga je ekstra ako se bavite komunikacijama u nekoj firmi ili organizaciji, ali je mene dodatno oduševila osvrtom na izbor karijere u kontekstu izgradnje plemena i inspirisala da napišem ovaj tekst 😊
Konkretno poglavlje koje me je kupilo je upravo problematika fabrika i rada u istim, te u nastavku delim odlomak koji me je pokrenuo da pišem:
Ako biste imali mogućnost da birate bilo koji posao na svetu, koji bi to posao bio?
Knjiga Plemena, Set Godin, strana 35 📖
Jeste li odgovorili: “Službenik nižeg nivoa koji radi u kancelariji socijalnog osiguranja u Yonkers-u, u državi Njujork?” Ili biste odgovorili: “Nadzornik srednjeg nivoa odgovornosti u gubitaškoj fabrici GM-a, u državi Ohajo?” Jeste li odgovorili: “Radnik za fritezom u McDonalds-u?”
Čisto sumnjam.
Danas, kad zamišljamo svoj posao iz snova, zamišljamo situaciju u kojoj postižemo izvanredne rezultate zahvaljujući svojim spoznajama ili situaciju u kojoj kontrolišemo sve što radimo, i to neprestano, stvarajući proizvode ili usluge na koje smo zaista ponosni.
Uboo čovek suštinu 🤷
On dalje u poglavlju objašnjava zašto treba da se fokusiramo na organizacije koje neguju pleme i svrhu, a ne na fabrike kao mehanizme za proizvodnju sa čime se takođe slažem, ali je meni ključna poenta da su fabrike zastarele. Koncept rada bez svrhe je zastareo i polako nestaje. Dolaze mašine koje će moći da rade te poslove, kojima nije potreban entuzijazam da bi radile besprekorno i koje za mnogo manje para mogu da produkuju mnogo više materijala. Ljudima treba nešto što će da ih loži i puni energijom da bi mogli da daju svoj maksimum. Ljudima ne trebaju fabrike i fabrikama sve manje trebaju ljudi.
Nažalost, pogotovu u našoj državi gde se nezaposlenost rešava dovođenjem investitora koji bi najčešće da otvaraju fabrike (što ekonomski nije najidealniji način za rešavanje tog problema, ali o tome neki drugi put), broj ljudi koji bira da inovira je mali. Polako raste kako se menja odnos prema radu, ali ima još dok ne postanemo većina.
Zašto više ljudi ne sledi svoju svrhu?
Set u knjizi kaže ona reč na S…, ja otvoreno kažem STRAH. Plaše se.
Svrha je jedinstvena stvar, a biti jedinstven je zastrašujuće. Nema primera i pravilnika, nema ni osobe koja može da kaže da li si na pravom putu ili ne. Sam si, sam si odgovoran za sebe i to što napraviš, neizvesnost je velika jer krćiš sebi novi put, tako da najveći broj ljudi bira da tu odgovornost delegira nekom drugom, to jest fabrici, a da on/ona samo rade šta im se kaže.
Naučiš na faksu ili posle na nekom usavršavanju šta treba, radiš šta ti se kaže, dobijaš pare za to i toliko. Odgovoran si za svoj rad, ali imaš apsolutnu podršku kompanijskog sistema oko sebe, tako da se osećaš bezbedno. Ne riskiraš i ne inoviraš, ali isto tako ne ispunjavaš svoju svrhu. Sem te plate na kraju meseca, ne znaš zašto baš ti to radiš.
E sad, prirodno je da se plašimo. Strah je nagonska emocija, kočnica u našem sistemu koja nas štiti od nepoznatog, kada ne znamo koliko zapravo možemo da budemo povređeni. To što ovo pišem ne znači da se i sama ne plašim. Ono što meni pomaže da se suočim s njim je svest da se strah-kočnica spušta i kad nismo sigurni, tipa “bolje da ne rizikujem”, dok ako realno razmislimo, često ni najgora situacija koja može da nam se desi nije toliko loša. Kad je u pitanju inoviranje i izbor nečeg drugačijeg, najčešće je da ćemo se izblamirati, ili dobiti kritiku. Pašće nam kruna s glave što bi rekla moja majka.
Ako želimo da više ljudi sledi svoju svrhu, moramo kod više ljudi da osvestimo da strah nikad ne nestaje, samo mi menjamo odnos prema njemu. Ilon Mask, Stiv Džobs i Opra Vinfri se i dalje suočavaju sa strahom isto kao ti i ja, samo na drugačiji način. Ne prihvataju ga kao čistu kočnicu, strog znak STOP, već kao upozorenje o kojem promisle, procene ga i onda nastavljaju dalje. On je njihov, a od nedavno i moj, saputnik kroz promene, ne policajac na granici.
Ponovo, delim pasus iz knjige Plemena koji objašnjava zašto ne treba da se plašimo:
Verujem da se drugačijim govorom o stvarnosti može obuzdati strah, može se pripremiti plan igre zahvaljujući kojem će strah postati suvišan. Ne radi s eo nekoj pametnoj taktici, ili boljem načinu kako napisati službeni dopis šefu. Radi se o tome da sami sebi (i drugima) razjasnite kako u današnje vreme svet zahteva od nas da se promenimo, i to brzo.
Knjiga Plemena Seta Godina, strana 37 📖
Iz iskustva rada sa srednjoškolcima i studentima kroz besplatne Otkrij svoj ⚡Challenge⚡ konsultacije, mogu da potvrdim strah od nepoznatog kao najveću prepreka da rade ono što zaista žele.
Izbor faksa i posla se svodi na izbor poznatih zanimanja, šta naši roditelji rade, ili šta znamo da bar neko radi, da postoji, da je cenjeno i da je dobro plaćeno. Najveći broj mladih ni ne razmotri činjenicu da će u narednih nekoliko godina nestati čak 30% trenutnih zanimanja i nastati najmanje isto toliko novih. Strah od nepoznatog im ne da ni da krenu da razmišljaju tim putem.
Kako onda otkriti i slediti svoju svrhu?
Fabrike umiru, nemoj i ti s njima. Ne svodi svoju vrendost na običan task koji može da uradi mašina koju samo još nismo smislili, ali ćemo uskoro.
Radi nešto što te loži, u čemu si dobar i što ispunjava neku potrebu ljudi. Rešava zajednički problem/žulj, na način na koji ti umeš. Koja pitanja treba sebi da postaviš kako bi otkrio/la čime treba da se baviš sam podelila u prethodnom tekstu, tako da neću previše da dužim o tome, ali daj sebi priliku. Bez osuđuvanja, popiši šta umeš, do čega ti je stalo i šta svetu treba. Ovo poslednje možeš i da testiraš. Ali veruj da problem koji ti vidiš vide i drugi i da posao koji osmisliš može nastati baš sledeće godine, a ti ćeš biti lider plemena entuzijasta koji veruju u to.
Kada otkriješ svoju svrhu, slediš je zapravo podjednako jednostavno. Radi ono što te loži i ono će stalno da se javlja u prilikama koje ti dolaze. Čim se ti otvoriš ideji da nešto želiš da radiš, ne postoji razlog zašto ti to ne bi došlo, ako je želja iskrena. Prilike se same nude, samo neko treba da bude tu i prihvati ih.
- Budi drugačiji/ja, radi stvari koje vredi kritikovati. Od konstruktivne kritike možeš samo da napreduješ, dok ti čista negativa samo pokazuje ko te vidi kao pretnju
- Eksperimentiši i dokumentuj svoj proces, za sebe i svoj razvoj, ili javno da izgradiš zajednicu ljudi kojima je stalo do ista stvari. Ja to radim sa OverThinker.rs blogom.
- Veruj u sebe i svoju izuzetnost, ili bar fake it till you make it. Kažem, velika je verovatnoća da ono što smisliš tek treba da nastane, ili postoji samo nije opšte poznato.
Ako ti treba neka pomoć oko otkrivanja tvog challenge-a i svrhe, javi se za besplatne Otkrij svoj ⚡Challenge⚡ konsultacije koje držim do kraja godine. Namenjene su srednjoškolcima i studentima, da ti i ja zajedno radimo na otkrivanju prave karijere za tebe. Ako su te odlomci iz knjige zainteresovali i želip da pričamo o tome, ili imaš neki komentar na ovu temu, javi se na Instagramu, uvek mi je drago da čujem tuđe mišljenje 🤗
Do tada, čitamo se 😉
