Jedna stvar koju dosta ljudi ne zna o meni jeste da sam ja krenula da radim sa 14-15 godina, negde na početku srednje škole. Iako sam sve vreme imala 5.0 prosek u srednjoj (dobila sam i Vukovu diplomu čak) i sad na fakultetu držim prosek preko 8.5 na budžetu tri godine, retko šta što sam naučila u školi može da se meri sa znanjem i iskustvom koje sam stekla radeći.
Mislim da prosto ne bi bilo toliko primenjivo i korisno bez iskustva koje sam stekla van te iste škole/fakulteta 🤷🏽
Naravno, ne mora svako da radi ❌
Ja sam želela, kako bih mogla sebi da priuštim neke stvari. A pored sopstvenog novca, rad tokom srednje škole i sad na fakultetu mi je pomogao da postanem zrelija i odgovornija. Omogućio mi je izvesnu samostalnost i nezavisnost koja mi dosta znači i pomogao mi da steknem neke poslovne veštine koje se prenose na sve što radim, bilo za fakultet ili nešto van obrazovanja 😁
Bilo da razmišljate da nađete neki srednjoškolski/studentski letnji posao za džeparac, stabilniji posao tokom cele godine, ili želite prosto da steknete neka dodatna (praktična) znanja i veštine, radno iskustvo koje ćete kasnije staviti u svoj CV, želim da vam pomognem u tome i podelim resurse i savete koji su meni značili, ili bi meni značili, da je tada postojao blog kao što je OverThinker koji bih mogla da pročitam.
Malo više o različitim benefitima rada tokom srednje škole i fakulteta podelila sam u prethodnom tekstu, kao i malo više informacija o tome kako sve možete da nađete svoj prvi posao + kako zapravo funkcioniše omladinska zadruga, a u nastavku želim da podelim iskustvo rada preko omladinske zadruge moje prijateljice Jovane Ćirković, apsolventkinje Pravnog fakulteta u Beogradu, koju sam btw upoznala na jednom studentskom poslu 😉
Kako (i šta sve) možeš da radiš kao srednjoškolac ili student, part #1: Jovana Ćirković
Kada (i zašto) si krenula da radiš?
Krenula sam da radim zapravo još tokom srednje škole, uglavnom leti jer sam tada imala najviše slobodnog vremena. Pošto dolazim iz okoline Užica, moj prvi posao je bio branje malina. Posle sam prodavala suvenire i delila flajere. Tako je sve krenulo.
Htela sam da idem na more to leto i htela sam sama da zaradim za to, nisam htela od mojih da tražim novac. I uspela sam. Zaradila sam novac za more i ostalo mi je i za još neke stvari koje sam htela da kupim. Nekako je baš jaka ta satisfakcija kad sama zaradim novac, sama zaradim sebi za patike, jaknu i takve stvari 😌
Kako si nalazila i kako nalaziš poslove?
Za prve poslove je to u glavnom bilo preko nekog. Taj baš prvi prvi posao – branje malina, radila sam za koleginicu moje mame. Onda, moj rođak drži radnju sa suvenirima na Zlatiboru pa me par puta pitao da dođem i radim kod njega, da ga menjam. Uglavnom je dakle na početku bilo preko nekih ljudi koje znam i bila sam dosta opuštena jer sam dolazila u sredinu sa poznatim ljudima.
Prvi posao koji sam otkrila na fakultetu je bio zapravo preko studentske (omladinske) zadruge. Trajao je par dana, neko pakovanje čokolada. Učinilo mi se zanimljivim i prijavila sam se. Tražili su određeni broj omladinaca, radila sam sa ljudima otprilike mojih godina i nije bilo ništa previše zahtevno.
Koje poslove si radila do sada i kako su ti se dopali?
Najviše sam radila poslove deklarisanja preko studentskih zadruga. Na svim proizvodima koje vidite, bilo u supermarketu ili u nekoj prodavnici, mora da postoji deklaracija, opis proizvoda, zemlja uvoza, rok trajanja i slično. To često stavljaju studenti. 😊 Radila sam možda pet-šest takvih poslova.
Sasvim slučajno sam kasnije otkrila statiranje. Uvek me je interesovala gluma i htela sam nekako time da se bavim iz hobija. To mi je bila mogućnost da zaradim neki novac radeći nešto što mi je interesantno. Za to se prijaljujem kad god imam vremena, preko različitih agencija koje unajmljuju statiste za filmove, serije, spotove i reklame, najčešće preko Viber grupa.
Još jedan tip poslova koji sam radila/radim jesu administrativni poslovi, takođe preko studentske zadruge. Ovo je tip posla koji bih najviše volela da radim dok završavam fakultet, kako su negde i najpribližniji onome čime se mogu baviti jednog dana kao pravnik.
Kako se dobijaju poslovi preko omladinske zadruge? Šta je potrebno kako bi neko mogao da se prijavi?
U suštini, za nalaženje posla preko omladinske zadruge je najbolje da se prate Instagram stranice samih zadruga, gde one izbacuju obaveštenja, kao i da se neko učlani u njihove Viber grupe. Za najveći broj poslova se prijavljuje tako što se pošalju neki osnovni podaci na oglas koji vam se dopadne (ime, prezime, broj godina, status – da li ste student, srednjoškolac ili nezaposleno lice do 30, broj telefona), bilo na broj telefona zadruge ili njihov mejl.
Postoje oglasi za poslove koji izlaze danas za sutra, što je super za studente koji ne mogu baš mnogo unapred da isplaniraju svoj raspored, ili kojima se dešavaju česte promene u rasporedu. Naravno, ima oglasa koji izlaze unapred, ili na duži period, tako da stvarno ima po nečeg za svakog.
Svaki oglas najčešće ima navedeno šta je potrebno za prijavu, ali generalno poslovi deklarisanja ili pakovanja čokolada na primer ne zahtevaju ništa posebno, dok administrativni poslovi kao malo ozbiljniji obično traže i CV.
Od veština i znanja koja su potrebna za ove poslove ne bih izdvojila ništa ponaosob, sve su to stvari koje mogu da se nauče. Ako smo već došli dovde (do srednje škole ili fakulteta), možemo da savladamo osnovne veštine rada na računaru, poznavanje programa kao što su Word ili Excel za unos podataka i slično.
Kako usklađuješ poslove i obaveze na fakultetu?
Prve dve godine fakulteta nisam ništa radila, baš iz tog straha kako ću da uskladim posao i obaveze na fakultetu. Sada shvatam kolika je to bila zabluda, naročito kad sam bila brucoš. Mislim i stvarno verujem da je bitnije da se ima neko radno iskustvo nego sve desetke na fakultetu.
Kad sam krenula da razmišljam o tome da nešto krenem da radim paralelno sa fakultetom, uvek su me odvraćali od toga, takođe iz istog straha da ne zapostavim učenje i same studije. Na kraju sam presekla i odlučila da ipak radim. Shvatila sam da za to vreme koje provedem brinući o tome da li ću stići da naučim mogu uzmem nešto da radim, da naučim ili uradim-zaradim.
Da li vidiš da su ti poslovi koje si radila dali neka dodatna znanja i veštine van formalnog obrazovanja i koliko misliš da je to značajno?
Mislim da je bilo koji rad koristan za jednu mladu osobu, čak i za vreme studija, posebno za vreme studija zapravo. Pre svega jer u psihološkom smislu može da doprinese nekom lakšem osamostaljivanju “sutra”. Kada dođe vreme da se zaposlimo nakon fakulteta, da krenemo da živimo sami i da se samostalno izdržavamo, imaćemo ovaj prelazni period pripreme. Ovo kažem iz ličnog iskustva, jer meni jeste stresna pomisao na sve to što me čeka nakon završetka studija, što je donekle strano i nepoznato nama mladima, deo tog sveta odraslih.
Takođe, radeći različite prakse na fakultetu, ali i poslove sa strane, shvatimo koliko se zapravo razlikuje to što učimo na fakultetu (u teoriji) u odnosu na to kako se stvari zapravo rade (u praksi). Zbog toga su mi pre svega bile jako značajne prakse koje sam imala na fakultetu u trajanju od po mesec dana, a zatim i svi poslovi koje radim, u okviru kojih se susrećem sa delovima onog što me možda čeka jednog dana kao pravnika, posebno na administrativnim poslovima gde se susrećem sa pravnom dokumentacijom.
Treća jako važna stvar jesu ljudi koje upoznaješ radeći različite srednjoškolske i studentske poslove. Najviše ljudi sam upoznala kroz statiranje, mada sam i na deklarisanju i administrativnim poslovima imala priliku da upoznam kolege studente koje možda ne bi drugačije. Tako sam između ostalog upoznala i Mariju 😂
Koji bi bio tvoj savet za sve mlade, bilo srednjoškolce ili studente, koji razmišljaju o nalaženju nekog posla ali se možda plaše?
Čini mi se da dosta ljudi sumnja u sebe i ne želi da pokuša nešto novo. Uvek je lakše ostati u zoni komfora, “Nema veze, steći ću znanje/veštine/iskustvo nakon fakulteta…”, i slično. Smatram da je mnogo bolje početi s tim ranije.
Stvarno postoji milion studentskih grupa, kao i ljudi sa fakulteta koji nešto rade, a mi možda nismo ni znali. Nikad nismo s njima pričali o tome, ali verujem da takve stvari mogu da koriste. Delite vi vaše iskustvo i pitajte druge da sa vama dele njihova.
Ako osećate određeni strah ili nelagodu, slobodno pitajte sve što vas zanima i razgovarajte sa nekim ko je išao da radi. Pišite meni na Instagramu, rado ću vas uputiti u pojedinosti poslova koje sam ja imala priliku da radim. Razumem da je čudno kada krećete i sve vam je novo i želim da pomognem. Neminovno je da ćemo jednog dana svi doći do toga (mislim, osim ako neko nije planirao doživotno da bude izdržavan od strane roditeljia 😅).
Kao ljudi odrastamo kroz takve stvari, kroz odluke. Kada se plašimo i nismo 100% sigurni da li će nešto ispasti kako smo zamislili, ali ipak pokušamo, uprkos svemu. Baš mislim da se to zove odrastanje – učenje kako se donose odluke, da razmišljaš kako će one uticati na tebe i da si spreman da preuzmeš odgovornost za svoje postupke, dobre ili loše, i radiš dalje da popraviš situaciju.
Okej je plašiti se. Okej je imati strah od nepoznatog. Sve je to normalno i svi se s tim susrećemo. Poenta je da naučiš kako da ideš i sa tim strahom, jer će on postati manji jedino kad nam to nepoznato postane poznato. 🤗
Samo napred i tu sam da pomognem koliko mogu 💪
Ovo je inače samo jedan od tekstova u serijalu o poslovima za mlade koji ću raditi na OverThinkeru ovog leta, tako da za još smernica o samim poslovima koji postoje, kako ih naći i prijaviti se, savetima za CV i motivaciono pismo i slično #staytuned 👀
Ako ste radili do sada neki srednjoškolski/studentski posao i želite da podelite svoje iskustvo i savet, slobodno me dopunite u komentarima, ili mi pišite na mejl marija@overthinker.rs, kako bih apdejtovala tekst 💻
Do tada, #čitamose 💼✅⛱️