Overthought by Razmene i putovanja

Obrazovanje u Americi

Kako izgleda godinu dana u američkoj srednjoj školi i šta te očekuje ako se prijaviš za FLEX program i provedeš 10 meseci u SAD!

Ako se čitamo već neko vreme, verovatno znaš da je cela moja priča krenula kada sam sa 16 godina (na kraju druge godine srednje) otišla u Ameriku 🗽 na deset meseci, i to besplatno. Tamo sam živela u američkoj host porodici, išla u američku srednju školu i završila njihovu četvrtu godinu – senior year 👩‍🏫

Kako je meni razmena u Americi bila predivno iskustvo koje mi je pomoglo da odrastem, bolje upoznam sebe i shvatim šta je to čime želim da se bavim, odlučila sam da ove školske godine poradim na tome da podstaknem što veći broj mladih da odu na neku razmenu, izađu iz svoje zone komfora i nauče više o sebi 🤩. Veliki deo toga jeste deljenje mog iskustva i saveta, tako da ću danas dati malo više informacija o tome kako izgleda obrazovanje u Americi i kako je izgledala jedna školska godina koju sam ja provela tamo 🤗.

Za više informacija o razmenama za srednjoškolce, o FLEX razmeni, prijavljivanju i odlasku u Ameriku, pogledajte rubriku Razmene i putovanja na mom blogu, gde će biti i ovaj tekst 😉.

Kako se dobija škola?

FLEX (Future Leaders Exchange) je program kulturne razmene koji stipendira Vlada Sjedinjenih Američkih Država za srednjoškolce iz preko 50 zemalja sveta, da iskuse kako je to biti američki tinejdžer na deset meseci. Veliki deo tog iskustva jeste zapravo pohađanje američke škole, kako je za mlade našeg uzrasta to glavna aktivnost tokom dana 🤷.

Nakon što te izaberu za finalistu FLEX programa (otprilike marta ili aprila meseca se to javlja), kreće proces pronalaženja američke porodice u kojoj ćeš da boraviš – tvoje host porodice (o čemu sam pisala u ovom tekstu) i tvoje upisivanje u srednju školu u njihovom kraju. Ja sam bila smeštena u Šarlotu, u Severnoj Karolini, tako da sam išla u jednu od srednjih škola u tom gradu, Olympic High School 🏫.

Čak i pre tvog dolaska, škola dobija tvoje podatke kako bi mogli da te ubace u sistem, dodele ti razred (obično ili isti ili +1 u odnosu na tvoj razred u Srbiji ili Crnoj Gori) i nakon toga, što se njih tiče, ti si njihov učenik za tu godinu, kao i svi drugi. Kao u Srbiji kad ideš da se upišeš u novi razred, tako i tamo 🙂.

Moje iskustvo 🏫

Kao što sam spomenula, ja sam na razmeni bila smeštena u Šarlotu, tako da sam tamo pohađala i školu. Igrom slučaja, Šarlot je jedan od većih gradova u kojima su FLEXoci smešteni, tako da mi je i škola bila ogromna (3000+ učenika). Do trenutka kada sam ja došla, bila je podeljena u četiri škole unutar jedne i zvala se Olympic Community of Scools 🛡️ (zajednica škola praktično), gde se svaka škola specijalizovala za različitu oblast – prirodne nauke, inženjerstvo, društvene nauke i umetnost. Kad sam ja došla, škola se ponovo spojila u jednu veliku, Olympic High School i svaki učenik je mogao da bira koje god hoće predmete, bez da se opredeli za jednu od ove četiri oblasti, što je meni bilo super 💪.

Ja sam tada u Srbiji trebala da budem treća godina srednje (kod njih je to junior) ali su me stavili kao seniora kako bih mogla da učestvujem u što više školskih manifestacija, kao što su homecoming, prom, senior week i slično 😁, ali i kako ne bih morala da imam obavezne predmete, pošto kod njih do četvrte godine deca obično završe sa tim stvarima i biraju više iz zabave šta im se sviđa. Gde će da vas smeste, u koji razred, ne zavisi od vas, ali ne može da škodi da pitate svog pedagoga, ako može da vas nekako pogura 😅.

Moja pedagogica, Ms. Lewin, je jedna od 5 u našoj školi i prava je duša. Stalno je proveravala kako sam i bila je tu za šta god da mi je trebalo, veliko ili malo, tako da toplo preporučujem da se združite sa svojim školskim pedagogom isto, jer su vam oni prva pomoć kad god nešto zagusti 🙃😇.

Drugarice i ja ispred škole poslednjeg dana 🏫

Kako se biraju predmeti?

Za razliku od srednjih škola u Srbiji gde se unapred zna šta svaki razred ima od predmeta, sa opcijom jednog ili dva izborna, u Americi je situacija baš suprotna, sa 2-3 obavezna i brdo izbornih predmeta između kojih možeš da biraš ✅.

Američki obrazovni sistem je takav da oni za srednju školu imaju definisano da ti moraš da imaš neki jezički predmet, neku prirodnu i neku društveni nauku, i to je to. Američki srednjoškolci biraju šta će za ove tri kategorije, a ostalo biraju u skladu sa svojim interesovanjima 🤷. Kasnije, u skladu sa predmetima koje su izabrali, mogu da upišu odrešene fakultete i da se specijalizuju na određenim smerovima (takozvani majors i minors na faksu). Svaka savezna država ima opciju da uvede dodatna pravila školama, kao što svaka škola ima opciju da uvede nove predmete (nemaju svi iste), ali je ovo neki standard kojeg se drže 📜.

Kao učenik na FLEX kulturnoj razmeni ti imaš dodatnu slobodu u smislu da ne moraš da ispuniš ovo pravilo sa jezikom, prirodnom i društvenom naukom, ali moraš da imaš engleski kao jedan predmet i američku istoriju. Ostalo je na tebi da biraš 🤩.

Moje iskustvo 📚

Još pre početka školske godine, moji host roditelji su mi zakazali sastanak sa mojom školskom pedagogicom, Ms. Lewin, kako bi me ona upoznala i upoznala se sa mojom situacijom, pošto pre mene i mojih drugarica 2018/2019. godine u školi nije bilo učenika i učenica na razmeni 🙄.

Ona i ja smo se ispričale, ispričala sam joj šta sam učila u Srbiji, šta mi se generalno sviđa što sam videla u filmovima 😅, šta znam da mi se ne bi svidelo i koje obavezne predmete imam u okviru svog programa razmene. Na osnovu tih informacija, ona mi je predložila dvadesetak predmeta koje ona misli da bi mogli da mi budu interesantni, od preko 50 koliko postoji u školi, i dala mi neko vreme da ja to proučim pre nego što joj kažem svojih finalnih 8, koliko je moglo u Olympic srednjoj školi 👩‍🎓.

👉 U ovoj školi, mogla sam da biram da imam neke predmete na jedan ceo semestar, a neke na dva semestra svaki drugi dan, što na kraju ispada isto kao da sam ih imala jedan ceo semestar samo je razvučeno. Ovo možda ima možda nema u svakoj školi, ali je meni bilo baš kul. Isto tako, u svakoj Američkoj školi možete da birate na kom nivou želite da slušate određeni predmet 🤔. Imate običan nivo (na primer samo fiziku), honors što je kao malo napredniji nivo i APadvanced placement što je kao najviši nivo, za koji posle možete da radite poseban test i to se američkoj deci računaju kao poeni (credits) posle za faks, da tamo ne moraju da imaju taj predmet.

Predmeti koje sam na kraju imala su sledeći: honors engleski jezik 3 📚 (jedan semestar), honors matematika 📐 (jedan semestar), honors američka istorija 1 i 2 🗽 (po jedna u svakom semestru), preduzetništvo 💼 (jedan semestar), AP svetska istorija 🏛️ i hor 🎤 (smenjivali su se dan za danom) i forenzika 🔎 i nemački 1 i 2 📕 (po jedan u svakom semestru).

Prijateljice sa hora i ja 🎶

Šta radiš tamo?

Pošto je ideja FLEX programa da učenici iskuse kako je to živeti kao prosečan američki tinejdžer, ti tamo radiš sve što i ostali učenici 🤷.

Dođeš ujutru u školu – ako imaš nekog ko vozi, on/ona te doveze ili se voziš onim žutim školskim autobusom 🚌, ideš na časove, jedeš užinu, ideš na još časova, radiš testove kada budu, domaći koji se daje, projekte koje radite, i ideš kući. Otprilike kao škola kod nas, samo što je njihova meni bila mnogo zanimljivija, jer se trude da sve bude praktično i da odmah provere da li si i koliko razumeo/la, kroz nekoliko kratkih kviz pitanja na kraju 🏆.

Neko nepisano pravilo je da kod njih škola kreće ranije i da se završava malo kasnije, ali to sve zavisi od pojedinačne škole i kakva su njihova pravila ⏰. Svakako, prevoz u vidu školskog autobusa je obezbeđen u oba pravca, mada većina učenika ostaje posle škole na nekim vannastavnim aktivnostima koje se dešavaju ⛹️‍♂️.

Za ove aktivnosti se takođe prijavljuješ i biraš ih na početku godine, obično u prve dve nedelje škole, jer tada nastavnici na časovima pored predstavljanja sebe i predmeta, kažu i da li vode neki klub ili sekciju u školi 💁‍♂. Ako nema ničeg što ti se sviđa, možeš i da napraviš nešto svoje, samo ti treba nastavnik koji će da bude odgovoran za tu grupu učenika kad ostaju posle škole i to je to ⚡.

Moje iskustvo 👨‍🔬

U obe host porodice u kojima sam bila, oba roditelja su radila, tako da sam išla autobusom u školu 🚌. Mene je bus skupljao sa stanice koja je bila niz ulicu od kuće u 6:24, ni minut kasnije, vozio me je dvadesetak minuta do škole, gde je nastava počinjala u 7:08 🤯 (primetićete da američke škole imaju tako čudnu satnicu). Svaki predmet je trajao jedan blok – 90 minuta i između svakog sam imala 7 minuta da promenim učionicu tj. kabinet. Pošto je škola bila ogromna, često sam menjala zgrade, tako da stvarno jeste trebalo toliko da dođem 🚶 i smestim se pred sledeći čas.

Na časovima smo često imali neki samostalan rad, zadatak, tekst da pročitamo ili nešto slično, posle period za diskusiju i neki individualni ili grupni rad na tu temu koji bismo završavali za domaći 🙇. Svaki domaći se predavao onlajn, na posebnoj platformi (CMS Schools se zvala) i bodovao u procentima. Ja u ovoj školi nisam imala testove tokom godine, tako da je završna ocena bila delom zbir procenata na domaćim zadacima i delom ocena na finalnom testu (final exam) 💯. Isto tako, Na kraju svake nedelje, imali smo kviziće za koje bismo dobijali bonus poene koji bi nam dizali ocenu sa domaćeg ako ih skupimo dovoljno, tako da je bilo relativno lako imati dobar prosek ☝.

Pošto je sve na engleskom, na početku mi je trebao mnogo veći fokus, da ja smislim šta hoću da kažem, prevedem ga u glavi i onda kažem ili napiše, tako da sam bila malo sporija nego inače i uvek sam bila umorna posle škole 😩. Svi su imali strpljenja i razumevanja, tako da nisam imala nekih većih problema. Vremenom, ta moja jezička barijera se smanjila, ja sam krenula brže i lakše da funkcionišem na engleskom 👌. Sada mi on dođe kao drugi maternji, tako da ne brini o tome previše unapred. Najviše ćeš da naučiš i navežbaš tamo, kad si okružen jezikom i ljudima 👥.

Što se vannastavnih aktivnosti tiče, ja sam se trudila da isprobam što više stvari, tako da sam bila deo kluba za biologiju, dramske sekcije, kluba za robotiku, tima za softbol, a van škole sam bila pomoćna vodnica izviđačicama! 😆

Šta posle kad se vratiš u Srbiju 🎓

Jedno od čestih pitanja koje dobijam na mrežama kad god pomenem razmenu jeste šta se posle dešava sa našom školom 🧑‍🏫 . Da li se propušta godina ako si stručna škola, može li tamo da se maturira, kako se prosek iz Amerike prevodi u Srbiju i računa za faks posle i slično.

Ovako. Nakon što završiš srednju školu u Americi, a pre nego što se vratiš u Srbiju, dakle dok si još u Americi, za diplomu o završenom razredu u Americi od svoje savezne države tražiš apostil pečat kojim se potvrđuje da je diploma kao dokument ispravna (više o tome imaš ovde), i sa tim apostilom je vraćaš za Srbiju ✈️. U svom gradu u Srbiji ova dokumenta iz Amerike sa engleskog prevodiš kod sudskog tumača na srpski i šalješ Ministarstvu prosvete da ti priznaju da si stvarno taj razred završio/la u Americi ✅.

Taj proces se zove nostrifikacija (više o tome imaš ovde) i nakon što ti nostrifikuju diplomu u Srbiji, dokumentaciju iz Amerike i papir koji ti Ministarstvo izda gde stoji da su ti priznali godinu tamo nosiš u školu u Srbiji da sa njima vidiš da li treba nešto dodatno da polažeš, ili možeš samo tu dokumentaciju da poneseš na upis u sledeći razred tvoje redovne škole 📄.

Za gimnazije se najčešće ništa ne traži dodatno, dok je u stručnim školama čest slučaj da ti traže neke predmete koje smatraju da će ti trebati da bi mogao sledeću godinu da istratiš normalno sa ostalima 🤷. Ako su imali ranije učenike koji su odlazili na razmenu, ne traže mnogo jer već znaju kako to ide otprilike, ali ako si ti prvi ili prva, ti moraš ovo da im objasniš i da pokušaš da se dogooriš sa njima koliko predmeta bi mogao/mogla a polažeš vanredno. Retko kad se desi da traže sve, ti se potrudi da ti traže što manje 😅.

FLEX je program kulturne razmene, tako da se oni ne bave overavanjem tvoje diplome umesto tebe, njenim priznavanjem u Srbiji i svim tim stvarima, već taj deo radiš sam/sama. Oni ti daju osnovne informacije koje sam i ja navela gore kako se to radi, ali nije njihova odgovornost da se to desi. Ti sam nosiš, prevodiš i šalješ dokumenta gde treba ✉️. Iako proces nije komplikovan i iako se skoro svima (99/100 slučajeva) prizna normalno godina u Americi uz neke vanredne ispite u Srbiji, treba da znaš šta te čeka i da budeš spreman/spremna na to 😨🚫.

U istoriji FLEXa u Srbiji, mislim da se samo jednom desilo da je neko ponavljao godinu, i to je dečko sam izabrao da ponavlja, pošto je ovde išao u specijalno odeljenje za nadarene učenike 🙃. Tako da eto, znaj da ima i toga, ako nećeš da se bakćeš posle sa pečatima i prevodima, možeš da izabereš samo da ponoviš godinu i to je to.

Bezbednost u školi

Iz skorašnjih vesti, jasno je da postoje određene opasnosti u američkim školama na koje FLEX kao program razmene ne može da utiče, niti mi kao učenici. Ono što mogu da kažem jeste da u Americi bezbednost generalno shvataju mnogo ozbiljnije od nas i da imaju određene mere na mestu kako bi osigurali da su svi bezbedni koliko je maksimalno moguće 👍.

Svaka škola u Americi ima dežurnog lekara, ili bar medicinsku sestru kod koje učenici mogu da odu 👨‍⚕️, protivpožarne aparate na svakih nekoliko metara u hodnicima, detektore za dim u svakoj prostoriji, ma koliko mala, a na mesečnom nivou se rade simulacije u slučaju požara, prirodne nepogode (poplave, tornada, zemljotresa) i pucnjave 🦺. One banalnije, kao što je požar su rutinske, svako određenog dana ili datuma u mesecu, dok se ove ostale dešavaju nasumično, kako bi nastavnici, nenastavno osoblje i obezbeđenje škole mogli uvek da budu na oprezu, upoznati sa procedurom, a učenci da se osećaju bezbedno i znaju kako da najbolje reaguju u takvim situacijama 👮.

Za manje povrede, pogotovu tokom neke sportske aktivnosti u školi ili nečeg sličnog, kao učenici na razmeni u okviru stipendije imamo osiguranje, što je isto bitno da napomenem 🚧.

Ne mogu da garantujem da ništa, ama baš ništa neće da vam se desi dok ste tamo, ali vam garantujem da ste bezbedniji u školi tamo nego u Srbiji, što smo videli tokom incidenta sa prijavama bombi, gde je reakcija škole i nadležnih organa bila jako spora ili nepostojeća. Na vama je svakako da procenite 😕.

Moje iskustvo 🙄

Mislim da ovo nigde javno nisam napisala, niti ispričala, ali u mojoj srednjoj školi u Americi se desio school shooting dok sam ja bila tamo i to je verovatno jedno od najluđih i najnerealnijih iskustava u mom životu.

Grupa momaka koji su u školskom omladinskom oficirskom klubu, za učenike koje interesuje vojska i žele da dobiju osnovnu obuku (JROTC), uzeli su oružje sa kojim vežbaju posle škole i odlučili da napadnu ostale učenike. Zapalili su kantu iza pomoćnih zgrada kako bi se aktivirao protivpožarni alarm i svi izašli napolje, kako bi mogli da pucaju u nas. Jedan od četvorice koliko mislim da ih je bilo se uplašio kad je video celu školu kako stoji u dvorištu i odustao, tako da ni preostala trojica nisu mogla tad da nastave. Dozvolili su da se vratimo u učionice i sačekali da se nastave časovi, pre nego što su pokazali oružje i izašli iz svojih učionica, kada su njihovu nastavnici oglasli alarm za takve situacije.

Cela škola se zatvorila, vrata svake učionice su se zaključala, sva svetla ugasila i svi smo prema uputstvima kleknuli ispod svojih klupa i tako čekali dok nam nisu rekli da možemo da se podignemo. Nastavnici su ispod svojih katedri, preko voki-tokija komunicirali međusobno, sa direktorom i obezbeđenjem škole, a ubrzo je stigla i policija, kao i specijalna jedinica (SWAT ekipa – Special Weapons and Tactics) zbog broja napadača i tipa oružja koje su imali. Cela stvar je završena posle dva, dva i po sata otprilike, uhvatili su te momke i uhapsili ih, a nas ostale učionicu po učionicu puštali u glavnu zgradu škole, gde su nas čekali roditelji. Čim je situacija izbila, škole je automatski javila svim roditeljima i obavestila ih posle kad i kako mogu da nas pokupe. Niko nije mogao da izađe iz učionioce i napusti školu dok roditelj (u mom slučaju host roditelj) nije došao da ga pokupi.

Iskreno, iskustvo je bilo izuzetno traumatično i trebalo mi je malo vremena da se povratim, oslobodim straha i nastavim dalje sa svojim redovnim aktivnostima. Svima nam je trebalo malo vremena da se povratimo jer ovakve stvari nisu šala, ali je cela škola imala dostupnu psihološku podršku stručnjaka tokom narednih nekoliko nedelja.

Ja sam po svojoj prirodi paničar i pre odlaska u Ameriku mi je to bio najveći strah, da ne umrem u školi tako što će neka budala da me upuca i da ne mogu da se vratim kući svojima. Dok se sve to dešavalo, činilo mi se kao da je neki san, samo čučim u mraku ispod klupe, dok se ljudi oko mene ili mole i plaču, ili snimaju za Instagram iz nekog razloga… Ja sam se trudila da ostanem smirena i tešila sam drugarice sa razmene koje su se bile uplašile, ali sam se posle slomila kad je strah prošao i kad sam mogla, trebala da, funkcionišem normalno. Iskoristila sam psihološku pomoć koja je ponuđena u školi, tako da mi je to dosta pomoglo da polako pređem preko toga šta mi se desilo.

Ne mogu nikom da kažem idi slobodno, neće ništa da ti bude, ali mogu da kažem da postoji mnogo ljudi, u i van programa, koji tamo brinu da mi budemo okej. Na tebi je da odlučiš da li si okej sa šansama da se ovako nešto možda desi, mada se ne dešava često i definitivno ne svakom učeniku na razmeni, ili bi radije da preskočiš.

U svakom slučaju, razumem te. Ovo je bilo moje iskustvo, uzmi iz njega šta želiš 😐.

To su sve osnovne informacije i najčešća pitanja o školi u Americi u okviru FLEX programa razmene. Ja sam išla na FLEX program iz Srbije, ali je iskustvo jako slično i za ostale balkanske države, bilo da imaju FLEX ili YES programe. Za detaljnije informacije, svakako bih savetovala da pretražite FLEX program pa vaša zemlja (na primer FLEX program Crna Gora) ili YES program pa vaša zemlja (na primer YES program Bosna) 💻, naći ćete zvanični sajt sa svim informacijama i kontaktom ☎️.

Više o mom iskustvu sa razmene u Americi možete da pročitate u mojoj eKnjizi Ali metar moga sela Amerika cela gde sam izdvojila najvažnije lekcije koje sam naučila u Americi, stvari koje su meni pomogle dok sam bila tamo, kao i slike nekih lepih iskustava iz tih 10 meseci 😁

Takođe, u ranijim tekstovima sam podelila koje sve razmene postoje za srednjoškolce ako FLEX nije za tebe, kako funkcioniše život u host porodici dok si tamo, koliko je meni značila FLEX razmena i šta posle razmene, ako se plašiš da se nećeš snaći nakon 10 meseci provedenih u Americi.

Za više sadržaja o FLEX programu razmene, ali i drugim programima za srednjoškolce, zaprati me na Instagramu i TikToku gde kačim stvari svaki dan i odgovaram na vaša pitanja. Ako imaš neku nedoumicu, slobodno pregledaj šta sam objavljivala do sada i javi mi se da razjasnimo sve što treba 🤗

Srećno sa prijavom i javi kako napreduješ 🍀🤞

Do tada, #čitamose 🧠

(Visited 2.110 times, 1 visits today)