Overthought by Lični razvoj

Kako se nositi sa stresom i ostalim „modernim“ boljkama

Nisam sigurna kad je postalo popularno biti stalno u žurbi, imati pun kalendar i skoro pa nimalo slobodnog vremena, ali ako je to zaista slučaj, onda sam ja među najpopularnijim osobama koje znam, i nimalo ponosna što je tako…

Zdravo! Kao što možeš pročitati na više mesta na ovom sajtu, zovem se Marija i ja sam OverThinker. Volim stalno nešto da radim, planiram šta ću da radim i razmišljam kako ću neke taskove da završim i precrtam sa to do liste. Takođe volim da budem informisana o skoro svemu šta se dešava, kako ništa ne bih propustila i da otprilike znam sve moguće ishode, kako bih bila sigurna u svoju odluku (neki bi možda rekli da sam malo kontrol frik). Sve ovo je sa jedne strane super, jer znači da sam dosta ažurna u završavanju obaveza, odgovorna, promišljena i da ljudi mogu da se oslone na mene, ali je isto tako ne tako sjajno ako kažem da sam u poslednjih mesec dana plakala verovatno više puta nego što bih da priznam jer sam se osećala preplavljeno i nisam znala kako da hendlam neke stvari koje sam preuzela na sebe, čije ishode ne mogu baš da predvidim (ako neko ume da čita tarot, ili da gleda u neke mahunarke, javite se pliz, imam par pitanja😉).

U suštini, stres se pokazao kao veliki problem u mom životu, pogotovu u proteklih godinu i po dana. Kako mi se otvara više prilika za napredak, tako mi i raste pritisak kako ću sve da postignem a da pritom ne krenem da „ispuštam kockice“ kako volim da kažem i kako kažu prijatelji sa kojima pričam o ovome. Nekim danima se osećam sjajno, puna sam energije i jedva čekam da prionem na posao, dok se nekad osećam kao da neću stići ni pola onog što sam isplanirala pa ni da radim 24 časa bez prestanka, da nema poente da se uopšte trudim i da je bolje da batalim sve i odem da čuvam ovce. Često se veže više dobrih dana, kada započinjem nešto novo, ispunim neki manji cilj, napravim novi kalendar ili ponovo popunim belu tablu, ali kako vreme odmiče i stvari kreću da se prepliću, obaveze se pomeraju i kreće da mi se stvara knedla u grlu. Počinjem da sumnjam u sebe. Jedan takav dan sam imala početkom prošle nedelje, u čast dolazećem ispitnom roku koji me kao brucoša izuzetno plaši, te me je to inspirisalo da se dodatno pozabavim ovom temom.

Moje ovce i ja kada odlučim da batalim sve i postanem pastir🤣

Pošto stres kao pojava može imati mnogo različitih uzroka, ja ću se fokusirati konkretno na onaj koji nastaje usled lošeg hendlanja obaveza i prezasićenosti informacijama (što sam ustanovila da se meni dešava nakon što sam pročitala ovaj članak koji mi je iskočio na Linkedln-u).

Kako se nositi sa stresom?

Pored lako primetljivih paterna u ponašanju kojima dolazim u ovakve situacije, primetila sam da imam i par dobrih stvari koje sam uspela da usvojim, tako da ih delim kako bi bile od pomoći drugima, ali ih delim i za sebe – da pročitam sve ovo sledeći put kad me uhvati panika i razmatram čuvanje ovaca.

Napomena: nisam uvek najbolja u primenjivanju svega dole napisanog. Prihvatam to, trudim se da budem bolja i to je važno. Nekad je dovoljna samo jedna stvar, nekad treba kombinovati više njih, ali pokušaj. Zvuče kao gluposti kad se nerviraš, ali obećavam da funkcionišu.

1. Diši

Najgora stvar koju neko može da mi kaže dok paničim ili se nerviram je da se smirim, čilujem, dišem, stanem, pauziram ili na bilo koji način prekinem sa radom, što bi podrazumevalo da budem u većem zaostatku nego što već jesam. Prva reakcija na takve poruke mi je da osobu sklonim od sebe jer mi ne pomaže, ali zapravo bih trebala da je poslušam. Često krenem da paničim bez razloga i da preuveličavam problem, tako da bi mi pauza od sat vremena bila vrlo korisna, umesto da se zalumfam tako pod stresom, jer više grešim nego što radim. Ako si isti/ista, ustani, idi sipaj sebi čašu vode. Daj sebi da ne razmišljaš o tome desetak minuta, pa tek onda pokušaj da zamisliš širu sliku svega – verovatno nije tako strašno kao što se čini, samo si zaglibio/zaglibila u nekom delu.

2. Komuniciraj šta te muči

Kad sam iznervirana zbog obaveza i neko me pita da li sam okej, ja ili krenem da pišem romane u četu za koje kasnije kad ih pročitam shvatim da nemaju smisla, ili im kažem da me se manu jer ne mogu da mi pomognu. Prvo je malo bolje od drugog, jer kad za pet minuta pročitam te poruke shvatim da preterujem i da nije sve tako crno, ali bi najbolja opcija bila (ako nećeš da sekiraš tebi bliske osobe) da sve zapišeš lepo u neku svesku ili u beleške, ostaviš da odstoji desetak minuta ili duže i pročitaš ponovo. Svaki put kad sam ovo uradila sam uspela malo da se izvučem iz svoje zamišljene zavrzlame, tako da ovo toplo preporučujem. Super je i da se priča sa nekim o tome šta te muči, ali ja postajem malo agresivna kada neko krene da me savetuje dok sam nervozna (ne volim da mi se pomaže jer se osećam onda slabo i bespomoćno) tako da ovo izbegavam dok se ne smirim malo. Ako to kod tebe nije slučaj, onda se ovaj savet proširuje na „Komuniciraj nekome šta te muči“!

3. Proceni stanje

Kad se smirim i sredim misli, sedam ponovo za sto i krećem da planiram. Napišem sve obaveze na jedan papir, rasporedim ih hronološki i razbijem na manje taskove. Nako što sve poređam i ispišem tačno kako i šta, najčešće dođe do AHA momenta da nešto ne moram sad da uradim, a ja sam i to uzela i stavila sebi na tanjir i tako stvorila problem koji me je doveo dovde. Nećeš odmah moći da nastaviš sa radom punom parom, možda nećeš uopšte moći da nastaviš sa radom, ali daj sebi vremena da se odmoriš, pa vidi čime raspolažeš, kako bi mogao/mogla bolje da se organizuješ u narednom periodu. Ne mora sve odmah, možda neki task ne moraš ti da uradiš, već može neko drugi. Tvoje vreme je dragoceno i očigledno ograničeno, pazi na šta ga trošiš!

Ovako otprilike izgleda vremenska linija mojih obaveza u narednom periodu. Nisam dodavala previše detalja zbog samih projekata, ali i da se ne bih zbunila. Cilj pravljenja ovoga jeste da vidim šta mi se preklapa i šta se dešava sada, čemu trenutno treba više pažnje, a šta mogu da pustim malo, pa razradim kasnije. Stvari koje nisu dovoljno razrađene i nemaju vremenske odrednice ne stavljam, kako ne bih prenatrpala crtež i ponovo krenula da se stresiram… Stvari koje se dešavaju u januaru razbijam na manje taskove na zasebnom papiru i do kraja januara samo to gledam.

4. Daj sebi prostora

Dok sam spremala ovaj tekst, postavila sam pitanje na Instagramu šta vas najviše stresira i neko je napisao da je to prazan kalendar, koji ima samo par stvari u sebi. Kao dežurni krivac prenatrpavanja kalendara i uklapanja svih kvadratića da lepo stanu u minut jedan do drugog, najbolji savet koji sam dobila jeste da dam sebi prostora! Ako je sve savršeno isplanirano, bez prostora za grešku, onda pomeranje jedne stvari kvari sve ostale i nastaje opšti haos, na ekranu i u glavi. Meni je predloženo da ostavim četiri sata za sebe svakog dana neisplanirano, kako bih u trenutku mogla da odlučim šta ću sa njima i da ih iskoristim kao tampon zonu kada premeštam stvari. Analogija je bila da je to kao onaj prostor u tetrisu koji imaš da pomeraš figure. Bilo je teško, ali moram da priznam evo javno da me je to spasilo više od jednom. Ako se cimaš oko obaveza kao ja, pokušaj da smanjiš broj hitnih i bitnih stvari u toku jednog dana i da daš sebi tampon zonu od barem 2 sata. Isto tako, ako nisi već, upoznaj se sa konceptom hitno-bitno matrice za organizaciju vremena ovde, super je caka!

Verovatno postoji još gomila saveta koje možeš da primeniš kada si pod stresom i osećaš paniku da ne stižeš nešto da uradiš, ali ovi meni funkcionišu (kada ih primenjujem, što nije uvek, ali dobro), tako da preporučujem da ih negde zapišeš ili nekako zapamtiš. Znači, diši duboko, samo smireno, ništa nije smak sveta ako ti iz toga izvučeš neku lekciju. Nisi jedini koga muče obaveze, niti jedini koji možda ne može sada da postigne sve (ili jednina). Produktivnost nije isto što i pun kalendar, uspeh ne vredi ako ne daš sebi pauzu da uživaš u njemu i konstantan stres nije nešto što je normalno i što treba da ti se dešava, pogotovu kad si mlad. Jeste, niko ne zna kako se tačno osećaš u ovom trenutku, ali to ne znači da su saveti koje ti neko daje loši ili da ih daje samo da bi nešto rekao/iskucao. Hoće da pomogne, dozvoli mu/joj, u redu je.  Pauza zaista pomaže, nećeš još više da zaglibiš ako odmoriš malo. Sve će biti okej. Pobrini se da ti pre svega budeš okej. To je najbitnije, ostalo je podložno izmenama😉

Tolko od mene za ovaj ponedeljak! Srećan početak ispitnog roka svima koji slave!

Pozdrav😊

(Visited 53 times, 1 visits today)