Ukoliko bih sada pitala sve stanare svog studentskog doma koje veštine smatraju najpotrebnijim mladima današnjice, kladim se da bi najmanje tri četvrtine reklo da je kritičko mišljenje jedna od njih. Da ljudima na ulici predstavim ove odgovore, vrlo verovatno bi se i oni složili. Kada bih nekako uspela da dođem do svih ljudi u Srbiji i postavim im isto pitanje, mislim da bi i tu kritičko mišljenje bio odgovor koji se ponavlja. Pošto smo svesni vremena u kome živimo gde mišljenja i informacija ne manjka, na nama da se potrudimo da o njima promišljamo umesto da verujemo svemu što je napisano, ali da na to podstičemo i druge.
Nikolina Pavićević je u tome otišla korak dalje i napravila kritički.
Nikolina ima 21 godinu i studentkinja je Humanističkog fakulteta u Sloveniji, na smeru Mediji. Za sebe kaže da je od malena oštro rezonavala ljude, stvari i pojave oko sebe i osećala potrebu da skrene pažnju kada vidi da se dešava nepravda, neravnopravnost ili neetičnost, što ju je podstaklo da ovog leta prelomi i napravi nalog @kritički na društvenim mrežama, kako bismo svi zajedno aktivnije promišljali o sadržaju koji nam se plasira i bili više od pasivnih recipijenata.
“Značajno je da naučimo razmišljati o svemu što nam se plasira. Suvo upijanje informacija bez imalo kritičkog mišljenja nije recept za progres društva. Kritički je tu da ljudima bude podrška, i kritika. Da naučimo da treba da se pokrenemo i mijenjamo, jer promjena ne može sama doći. I da djelujemo u skladu sa tim.”
Uprkos činjenici da se svet stalno menja, a naše obrazovanje stagnira i drži se zastarelih praksi, Nikolina i dalje veruje da možemo napraviti pozitivnu promenu. Pošto se veštine koje odlikuju moderno društvo ne stiču u školi, a ni u kući, ona želi da pokuša da njihov razvoj podstakne putem objava na svom profilu, koji u ovom trenutku na Instagramu prati preko četrnaest hiljada ljudi.
“Svaki problem se svodi na neobrazovanje i na manjak empatije. Ne mislim konkretno na formalno obrazovanje, već na samu želju da učimo o novim stvarima, edukujemo se ako ne znamo nešto i shvatimo da je u redu priznati da nemamo dovoljno znanja o nekoj temi. Način na koji mladi koriste društvene mreže (izloženi su hiperseksualizaciji, bombardovanjem reklama, nerealnim standardima života i izgleda) može se smanjiti kroz učenje o medijskoj pismenosti od malih nogu. Neznanje o posleporođajnoj depresiji, samom porođaju, pobačaju, abortusu, nasilju na porođaju, ophođenju društva prema trudnicama može se smanjivati kroz seksualno i reproduktivno obrazovanje i skidanje stigme sa istog. Isto tako, stremiti ka tome da društvo karakteriše i njeguje empatija može donijeti samo pozitvne promjene” kako kaže Nikolina.
Njena želja da nastavi da deli ove bitne priče i skreće pažnju društva na iste je sve jača, a kao što se da videti, naša želja da se informišemo i otvoreno razgovaramo na ove teme ne jenjava. Sve više mladih se zanima i otvoreno propituje o temama koje je Nikolina do sada obradila, a ona se trudi da im pruži sigurno mesto da podele svoja iskustva i zrelo pristupe problemima koje primećuju.
“Na nama da sve što imamo iskoristimo u pozitivne, korisne i edukativne svrhe. Instagram jeste na prvi pogled ,,mreža za slike”, ali uz malo pretrage naći ćete zanimljive i inspiratiivne profile. I instragram treba da bude naše sigurno virtuelno mjesto – samo treba da se mi potrudimo da ga napravimo takvim (onoliko koliko je to moguće). Otpratiti toksičan sadržaj i pratiti onaj koji je edukativan i motiviše može da napravi drastičnu, a pozitivnu promjenu kod nas.”
Šta vi mislite? Da li pratite nalog @kritički na Instagramu? Možda na Tviteru ili Fejsu? Da li se i u kojoj meri trudite da negujete kritičko mišljenje kod sebe, ali i drugih?
Ako postoji tema o kojoj verujete da treba više da se priča, pošaljite poruku Instagram nalogu kritički, ili se oglasite ovde u komentarima, da razgovaramo zajedno!
