Ako čitaš OverThinker blog već neko vreme, možda znaš da je cela moja priča krenula kada sam sa 16 godina, na kraju druge godine srednje, otišla besplatno u Ameriku, kao stipendistkinja FLEX programa razmene. Tamo sam 10 meseci živela u američkoj host porodici, išla u američku srednju školu i završila njihovu četvrtu godinu – senior year 👩🎓.
U Americi mi je bilo predivno, toliko da nisam htela da se vratim svom “redovnom” životu 😭.
Nakon deset meseci, nisam se osećala kao da pripadam u Americi, pošto sam došla iz skroz druge kulture i mentaliteta i oni nisu skroz razumeli neka moja razmišljanja i ponašanja, ali ni kao da pripadam nazad u Srbiji, kako ljudi sa kojima sam se družila ranije nisu mogli da me razumeju. Bila sam kao vanzemaljac, ni tamo ni ovamo…🙃
Tokom razmene u Americi, u novoj kulturi, okružena novim i drugačijim ljudima, postala sam nekako svesnija sebe. Kako me tamo niko nije znao od ranije, imala sam priliku da promenim neke stvari koje mi se nisu svidele u mom razmišljanju i mentalitetu, da prihvatim neka njihova uverenja i ponašanja koja su mi se dopala, tako da sam se vratila u Srbiju kao skroz drugačija osoba.
👉 Ako ste doživeli nešto slično, bilo da ste otišli na razmenu, ili možda tokom nekog putovanja, radionice ili programa edukacije, znate o čemu pričam. Osećaš se kao da se više ne uklapaš u svoj život pre toga. Ljudi oko tebe insistiraju da se ti ponašaš čudno, ne žele ili ne mogu da se promene kako bi se ti uklopio ili uklopila bolje, već samo kažu da ti treba da se vratiš kako si bio/bila ranije. U normalu koja tebi više nije normalna. Kao da si odjednom porastao tj. porasla preko noći koliko je trebalo za tri godine i ne staješ u istu odeću, iste okvire.
Iako roditelji i prijatelji nisu mogli da me razumeju, iako sam se osećala kao usamljeni vanzemaljac, najveći strah mi je bio da se vratim mentalitetu i ponašanju koje sam imala pre razmene. Da bude kao da sam otišla tamo na deset meseci, vratila se i toliko. Iskreno, više mi se svidela osoba koja sam bila posle razmene, a svakako nisam mogla da zaboravim šta sam sve proživela u Americi, dobro i loše, zbog čega sam se promenila toliko 😐.
Od mog povratka u Srbiju je prošlo malo više od 3 godine. Nikad se nisam vratila u istu normalu iz koje sam otišla, ali sam našla način da napravim novu, bolju, za “novu” Mariju, kako bih sačuvala najbolje delove onog što sam ponela na, ali i pokupila sa razmene i mogla da nastavim da radim na sebi i u Srbiji.
Više o tome šta sam sve naučila na razmeni sam sakupila u jednu eKnjigu – Ali metar moga sela, Amerika cela sam je nazvala, za slučaj da može da pomogne još nekome. Knjigu možeš da prelistaš putem linka.
Meni su najznačajnije bile tri stvari, koje objašnjavam u nastavku 👇
Poveži se sa ljudima koji su prošli isto to 👥
Kako god da ga okreneš, sve se nekako svodi na ljude sa kojima provodiš vreme. Ima neke istine u tome da si prosek 5 ljudi sa kojima najčešće provodiš vreme. Ljudi kojima se okružuješ mogu da te inspirišu da se potrudiš, iscimaš malo više i iskoračiš iz svoje zone komfora, kao i ti njih, ili da te drže dole da čučiš, da ti (svesno ili nesvesno) ne daju da ustaneš ako oni sami nemaju hrabrosti da se suoče sa strahom od uspeha ili neuspeha. S kim si takav si 🤷
Zato kad upoznaš makar jednu osobu koja te puni pozitivnom energijom ☀️, koja se ne slaže uvek sa tobom i kroz razgovor ti daje priliku da proširiš svoje vidike i razmišljanja, zbog koje krećeš da preispituješ svoja uverenja i dobijaš neke lude ideje, treba da se potrudiš da je zadržiš kao prijatelja i da upoznaš još takvih. To su ljudi koji će se potruditi da te razumeju i da od tebe dobiju isto. Ako si kroz neku radionicu, predavanje, razmenu ili nešto drugo dobio ili dobila grupu takvih ljudi, najmanje što treba da uradiš jeste da ostaneš u kontaktu, pozoveš ih na kafu i potrudiš se da što češće imaš takve ljude oko sebe 🤩.
Kada je u pitanju moj program razmene, zajednica FLEX alumnista je najbolja grupa ljudi koje sam ikada upoznala, no cap. Toliko različitih tipova ličnosti, toliko samosvesnih, motivisanih mladih ljudi, nema šanse da se ne zaraziš i sam kreneš da istražuješ ili radiš nešto. Od organizacije najboljih žurki u Srbiji, preko pokretanja uspešnih biznisa, do razgovaranja sa diplomatama i ambasadorima, nema čega nema i nema osobe koja mi ne bi pomogla da sama pronađem i napravim nešto svoje. Neki od njih su imali i udela u OverThinkeru 🧠, na čemu sam im neizmerno zahvalna.
Ostani u toku sa dešavanjima 🧐
Ako se vratimo na temu razmena, mada važi i za sve ostale aktivnosti na koje možda idete, nakon što prođeš neko iskustvo, uvek je dobro da ostaneš u toku sa onim što organizatori rade na dalje, jer uvek ima stvari za alumniste koji su to već prošli. Bilo da je to slično iskustvo, samo na višem nivou, ili prilika da se uključiš i pomogneš organizacionom timu, to je mogućnost da se približiš sebi sličnim ljudima, stekneš nova znanja i veštine i ponovo naučiš nešto više o sebi, sad kada si osvestio to jest osvestila šta je sve za tebe moguće ⭐.
Na primeru FLEX programa preko kojeg sam ja bila na razmeni, tu su različite prilike koje se nude alumnistima, podeljene na osnovu godišta, interesovanja i iskustva u određenoj temi, ali i događaji koji su tu da se svi povežemo i umrežimo. Kroz takve događaje sam otišla u Jermeniju da učim o medijskoj pismenosti, dobila obuku iz mentorstva i naučila kako da pišem projekte. Iako sam tokom prethodne dve godine malo manje bila aktivna u FLEX zajednici i ne znam nove ljude koji su u međuvremenu došli, svima sa kojima sam se ponovo povezala je bilo jako drago da se čujemo, tako da jedva čekam jesen i nove aktivnosti 🥰.
Uključi se i deli svoje ideje 🗣️
Ne mogu da se setim gde sam ovo tačno pročitala, ali u jednoj knjizi o ličnom razvoju, autorka je navela da ona ima lični upravni odbor, grupu prijatelja i poznanika sa kojima se ona konsultuje o svom životu, idejama koje ima, biznis odlukama koje donosi i slično. To je grupa kul ljudi, fantastičnih kreativaca i uspešnih biznismena, čije mišljenje ona izuzetno ceni i poštuje i uz pomoć kojih ona dolazi do novih ideja i uvida u neke probleme sa kojima se suočava ⚖️.
Nemam svoj biznis (yet 😉), ali lični projekti i ideje na kojima radim mi pomažu da rastem i da se osećam proaktivno, umesto kao da mi se stvari samo dešavaju. Iako još uvek nemam grupu međusobno povezanih ljudi koji bi bili moj lični upravni odbor, imam grupu ljudi sa kojima se pojedinačno družim, koje sam upoznala kroz FLEX program ali i nakon njega, sa kojima često pričam o tome šta radimo i razmenjujem iskustva. Neretko se dešava da zajedno dođemo do nekog rešenja, da se inspirišemo iskustvima i uvidima druge osobe i dobijemo novu perspektivu, na osnovu koje razvijamo ideje dalje, do sledećeg sastanka, zapravo kafe ili piva 😅
Ako ti je ovaj koncept ličnog upravnog odbora interesantan, delim ceo članak o tome sa platforme Medium, Javi mi utiske i ako odlučiš da oformiš tako nešto, zanima me da ispratim proces 😊
Ljudi, zajednica i rad na nečemu do čega mi je stalo, što je veće od mene, su meni pomogli da prođem kroz kulturološki šok povratka iz Amerike, promenu prijatelja i privikavanje na život nazad u Srbiji. Bilo da si se sad vratio ili vratila sa neke razmene, putovanja, radionice, predavanja, ili možda nečeg skroz trećeg što te je probudilo na neki način, nadam se da će i tebi pomoći.
Mi u FLEXu imamo jednu izreku koja važi kako za period u Americi, tako i za posle – Not better, not worse, just different. Čak iako se trenutno čini kao da je gore, samo je nešto drugačije na šta treba da se navikneš i nađeš svoju novu normalu.
Tu sam na Instagramu ako hoćeš da pričamo o tome, ili hoćeš samo nekog ko bi te saslušao.
Do tada, drži se i #čitamose 🤗💕
