Overthought by Profesionalni razvoj

Koja je tvoja zona genijalnosti?

Goruće pitanje za svakog srednjoškolca, a boga mi i studenta je ono čuveno “Čime bi da se baviš u životu”. Posle 8 godina osnovne i 4 godine srednje škole, nije nam nimalo lakše da odaberemo svoju buduću karijeru. Zato sam izdvojila korake kojima se ja vodim, pa bacite pogled!

Napomena: tekst je originalno pisan za sajt organizacije Nauči me

Očekivani put mlade osobe u Srbiji jeste da upiše i završi osnovnu školu, a zatim i srednju. Za većinu potom sledi fakultet, pri čemu se broj mladih koji se odlučuju za više obrazovanje povećava iz godine u godinu, a kasnije za one koji ciljaju na najviše pozicije i master i doktorske studije. Pretpostavka je da ćemo tokom osnovne škole prepoznati šta nas interesuje i u čemu smo dobri i da će nam to pomoći da se usmerimo. Alternativno, izabraćemo gimnaziju i sticanje nekog opšteg obrazovanja, ali svakako se na kraju odlučiti za jednu oblast kada za to dođe vreme.

Nažalost, iako to zvuči jednostavno, posle osam, a za veliki broj mladih ni posle dvanaest godina učenja 13-14 različitih predmeta ta odluka ne pada lako i nikad nismo 100% sigurni da li smo doneli pravu. Iz iskustva rada sa mladima kroz Unbox hab inovativnih edukacija tvrdim da je to briga broj jedan svakog srednjoškolca posle druge godine. Za svaki slučaj, pitajte svoje učenike, prijatelje ili ukućane i proverite. Meni je bila najveći izvor stresa u četvrtoj godini.

Uzroci ove nemogućnosti mladih da izaberemo svoj put su mnogobrojni, međusobno povezani i teško rešivi u kontekstu našeg obrazovnog sistema. Odluku najčešće donosimo na osnovu iskustva sa predmetom u školi, a predmeti često nisu verodostojni prikaz bavljenja nekom oblašću. Takođe, naš utisak o predmetu je obojen odnosom sa profesorom i ocenom koju imamo, što dodatno otežava situaciju.

Kako onda izabrati i testirati tu svoju odluku? Kako otkriti u čemu smo dobri i šta bismo trebali da radimo u životu?

Kroz volonterizam i aktivizam, kako u nevladinoj organizaciji „Nauči me“, gde se bavim marketingom i PR-om, tako i kroz druge vannastavne aktivnosti gde sam imala prilike da pričam sa velikim brojem mladih koji su prošli kroz istu situaciju, ali i velikim brojem stručnjaka iz oblasti biznisa i koučinga koji su mogli da mi daju vredne savete i uvide, u nastavku delim tri važne stvari koje treba da znaš da bi mogao da izabereš pravu karijeru za sebe, nešto u čemu ćeš da budeš genije!

Izaberi nešto što ti je važno

Prva stvar na koju svi pomislimo kad kažemo „moja karijera“ jeste da je to nešto važno i značajno, prvo nama, a zatim i svetu. Jedna od osnovnih ljudskih potreba jeste da budemo potrebni, to jest da dajemo, pod uslovom da smo mi srećni i ispunjeni.

Kako bismo to zaista imali i kako bismo odabrali karijeru koja je takva, logičan prvi korak je da razmislimo šta je to što nama znači, što mi mislimo da je bitno, a nije možda većini ljudi. To ćemo voleti da radimo i osećaćemo se kao da imamo svrhu, da smo ispunjeni.   Da li te brine globalno zagrevanje? Nervira te što ljudi ne umeju da koriste tehnologiju? Voleo/la bi da se parkovi drugačije uređuju, jer misliš da može mnogo bolje? Ne razumeš kako ljudi ne shvataju da je suština u dobroj informisanosti? To je problem koji rešavaš. Zapiši ga negde, da možemo lakše da nastavimo dalje da istražujemo.

Vidi u čemu si dobar/dobra

Kada znamo šta nam je važno, lako možemo da odredimo generalnu oblast koja bi nam najbolje legla, svoje ŠTA, ali je to samo deo procesa odabira karijere. Kada se nečim bavimo, mi na problem ispred nas primenjujemo nekakva znanja i veštine, to jest KAKO ga rešavamo.

Za ovaj deo nije potrebno da zalazimo u sitne detalje, ali bi bilo dobro da na listu papira popišeš znanja i veštine koje imaš i koje možeš da primeniš. Idealno koje voliš da primenjuješ i koja ti dobro idu.

Da li si dobar/dobra sa ljudima? Umeš li da popravljaš kompjutere? Dobro uklapaš boje i umeš u glavi da vizualizuješ kako bi nešto trebalo da izgleda? Super si sa nekim alatom? Barataš društvenim mrežama i drugim aplikacijama? Sve je to neki tvoj skill, kojinajverovatnije može i da se naplati.

Pridruži svoje veštine (KAKO) svom problemu (ZAŠTO). Nazire se već nešto, zar ne?

Razmisli šta svetu treba

Već posle prva dva pitanja, trebalo bi da ti se ukaže okvirno čime bi mogao da se baviš, jer je svaki posao u suštini primenjivanje neke veštine i znanja, to jest nekog pristupa, na problem. Tako na primer imamo lekare tradicionalne medicine i homeopate. Oba bi ti rekla da te leče i da im je cilj da ti bude bolje, ili da ljudi budu zdraviji, funkcionalniji, da žive duže ili slično, ali interesovanja i veštine su im drugačije. Tu su programeri za aplikacije i za sajtove, marketari koji se bave brojkama i oni koji se bave kreativom. Mehaničari koji se specijalizuju za različite delove i slično. Opcija je mali milion, zato što je naših interesovanja isto toliko, ako ne i više.

Finalni korak, koji je tu da nas dodatno definiše i pomogne da praktično testiramo tu svoju odluku jeste validacija tržišta. Ako mi vidimo problem, imamo nekoliko načina da ga rešimo, a to je ujedno i nešto što svetu treba, šta ljudi prepoznaju kao neophodno i za šta bi izdvojili novac, nismo samo odabrali karijeru, već smo našli konkretan posao i priliku za zaradu.

Ako nisi već, stavi svoj problem na papir, popiši svoje veštine, razmisli kako ih možeš iskoristiti u rešavanju tog problema, a zatim taj predlog predstavi nekom iz svoje okoline ko bi mogao da bude zainteresovan. Vidi šta kažu, možda imaš pobedničku ideju. Možda će ti trebati i više pokušaja da do nje dođeš, ali i to je okej. U svakom slučaju, sad bi trebalo da znaš čime bi da se baviš, što je velika stvar.

Šta još možeš da uradiš jeste da pronađeš nekog ko se bavi nečim sličnim i da kroz razgovor sa njim ili njom saznaš više o tom poslu, o njihovom životu i kroz razgovor proceniš da li bi to bilo za tebe ili ne. Opcije su neograničene. Ako te zanimaju marketing ili PR, možeš uvek da se javiš, pokušaću da razjasnim eventualne nedoumice.

Do tada, čitamo se 😏

(Visited 122 times, 1 visits today)