Radni naslov: A koji to tačno problem rešavaš ljudima 🤨
Ne znam za vas, ali u poslednjih par nedelja se dosta mučim da ispratim sve šta se dešava. Mejlovi, objave na društvenim mrežama, poruke sa Mudla za faks, razne grupe na Whatsapp-u i Viber-u, Jutjub klipovi, podkasti, vebinari, blogovi, od svih notifikacija ne znam gde mi je glava a gde dupe, ako ćemo iskreno🙃 Nemam pojma gde prvo da pogledam, šta prvo da nadoknadim, gde da kliknem, a da se ne zeznem i ne propustim nešto važno i korisno. Bombardovana sam informacijama, pola od kojih na kraju ispadnu đubre, ali mi zatrpavaju inbox, dan i glavu, pa ne mogu tek tako da ih se manem i produžim dalje, što kaže Zdravko Čolić.
Pošto ne mogu trenutno aktivnije da se pozabavim problemom fizičkog đubreta oko nas sem da recikliram i svesnije trošim i bacam, ovaj blog post posvećujem digitalnom i drugom đubretu kojim se lično osećam zatrpano, u nadi da ću nekog podstaći da se zapita da li ljudima ovo zaista treba pre nego što proizvede neki sadržaj, proizvod ili uslugu, pre svega zbog sebe (da ne troši džabe energiju i vreme), a zatim za sve nas koje ova gomila pritiska (za mene i moje OverThinkere💕)
Evo kako ja predlažem da se iskoristi Design Thinking metodologija koja se fokusira na ispunjavanje potreba, umesto na njihovo stvaranje, kako bi se pravili proizvodi/uslugue/sadržaji koji zapravo rešavaju neki realan problem, umesto samo da zatrpavaju Internet i content planetu otpadom🌎
P̶o̶č̶n̶i̶ ̶s̶a̶ Pronađi pravo zašto (̶S̶a̶j̶m̶o̶n̶ ̶S̶i̶n̶e̶k̶ Marija Raičević, OverThinker🧠)
Kako ne biste došli u situaciju Topšop reklame koja besramno nudi najrazličitije proizvode ljudima trudeći se da ih ubedi da im to očajnički treba, zašto ne krenemo od pitanja šta je našim korisnicima zapravo potrebno, jer ko shvati da ga nešto svrbi će se sam posle počešati🤷 U Design Thinking-u se ova (prva) faza razvoja ideje zove empatija i svodi se na analizu korisničkog iskustva u određenoj oblasti (npr. korišćenja aplikacija za slušanje muzike, ili prijavljivanja za neku vannastavnu aktivnost), nakon čega ide definisanje problema, pa kreće ideacija rešenja, a zatim idu izrada i testiranje prototipa.
Pošto najveći broj nas odmah skoči na definisanje problema, pretpostaviću da nam je nakon tog dela većina jasna, pa ću se najviše posvetiti ovom prvom.
Kako se empatiše, to jest ima li nečeg što ljude žulja?
Krenite posmatranjem šta, kako i zašto korisnici nešto rade dok koriste neki proizvod. Ako želite da napravite neku novu aplikaciju vezanu za ekologiju i reciklažu na primer, posmatrajte kako ljudi odlažu otpad u svojoj kući i kako se odnose prema svom đubretu. Ponašanje je istinitije i sadržajnije od stavova i daće bolje uvide u situaciju, kontekst i potencijalne probleme koje možemo da rešimo svojim (novim) proizvodom. Ako im je lakše da sve bace u jednu kesu sa đubre, da li će ih aplikacija koja edukuje o sortiranju otpada naterati da promene nešto što radi i što im je poznato?
Ne posmatrajte da biste potvrdili da je vaše rešenje ispravno i najbolje, već da vidite gde ima mesta da se napravi neko poboljšanje. Možda ćete videti da od 5 posmatranih domaćinstava (koliko istraživanja kažu da je dovoljno da se donese neki ispravan zaključak, jer će 5 ispitanika ukazati na skoro 100% problema proizvoda), čak 4 ima problema sa smradom i koristi neku svoju DIY varijantu rešenja, to vam može pomoći da se vaš proizvid razlikuje od drugih, jer će rešiti taj vrlo realan problem🤷
Ako ne možete da ih posmatrate, druga opcija je uvek da popričate sa njima. Najbolje je intervjuisati ekstremne korisnike, kako biste dobili direktnije informacije i znali ka kome je usmereno vaše rešenje (jer prosečan korisnik ne postoji, on se jelte računa kao zbir svih korisnika koji su u različitim fazama). Navedite ih da vam ispričaju priče koje su važne, koje su povezane sa razlogom njihovog trenutnog ili skorašnjeg stanja i ponašanja, ali se trudite da ne budete sugestivni – prvi razlog nije uvek i pravi, niti previše opšti – kako biste na kraju mogli neke zaključke da izvučete iz tog razgovora.
Gde ih žulja i kako možemo da pomognemo, to jest kako da definišemo problem i nađemo mu rešenje?
Kada sakupite info o korisničkom iskustvu, iskoristite ga da definišete problem kroz grupisanje srodnih informacija i definisanje korisničkog iskustva tj. kako izgleda korišćenje proizvoda iz ugla neke osobe, razbijeno u jednostavne radnje. Zapitajte se gde su rupe u tom iskustvu, bagovi, usporavanja i Do It Yourself rešenja ljudi koje postojeći proizvodi ne pokrivaju. Pokušajte da izvučete funkcionalne i emocionalne potrebe koje ljudi ispunjavaju korišćenjem proizvoda (da li je to potreba za komunikacijom sa okolinom ili potreba pokazivanja statusa, ako npr. govorimo o telefonu) i da ih odvojite od želja, jer mi mnogo toga želimo, ali nam dosta toga ne treba.
Tek kada vidite gde su najslabije tačke postojećeg proizvoda iz ugla korisnika možete da krenete sa mozganjem rešenja, jer ćete tek onda biti na pragu novog proizvoda koji se od ostalih na tržištu ne razlikuje samo po boji i ceni. Na ovom linku možete naći 36 različitih brainstorming tehnika koje možete iskoristiti u fazi ideacije, ili mi se možete javiti da vam slikam taj deo knjige Design Thinking ako biste da pročitate na srpskom tehnike koje su autori izdvojili.
Čime bi ljudi da se počešu i da li je ovo dobro (ili treba malo niže😂)?
Posmatrali ste korisnike, saznali više o njihovom korisničkom iskustvu i mapirali rupe u njemu, izmozgali dosta rešenja od kojih ste izabrali jedno, a sada je vreme da to pretvorite u proizvod i plasirate, je l’ tako? Pa, ne bi trebalo. Hajde prvo da ga testiramo, bolje ćemo da prođemo nego da se kasnije molimo da smo sve pogodili. U suštini, svi naši zaključci do sada su zapravo naše pretpostavke na osnovu informacija koje smo sakupili, tako da ne znamo kakvo je realno stanje. Ispitivali smo kako se korisnici odnose prema postojećim proizvodima, dok će se sa našim susresti praktično prvi put, tako da je izuzetno važno da to nekako testiramo pre ulaganja dodatnog novca ili vremena.
Za testiranje proizvoda je potrebno napraviti neki niskobudžetni prototip, koji će ljudima služiti skoro kao pravi proizvod, nas koštati mnogo manje, a dati nam mnogo vrednije informacije da li su naše rizične pretpostavke tačne ili ne. Ako želim da podstaknem mlade da budu više samoinicijativni i kritički promišljaju o temama iz svoje svakodnevnice (možda čak i OverThinkuju o njima malo) kroz serijal radionica, pre nego što rezervišem prostor i kupim neki mrč (mearch), mogu da raspišem konkurs i vidim koliko bi se ljudi prijavilo, ako ima ispred sebe okvirnu agendu i željene ishode. Takođe mogu da pokušam sa nekom besplatnom onlajn radionicom koja bi bila kraća, čisto da opipam teren i dobijem neki fidbek.
Ako se prijavi samo troje ljudi znači da je moja pretpostavka da je mladima potrebna dodatna podrška i pozitivni primer iz prakse vršnjaka bila (delimično) netačna i da treba da izmenim malo proizvod, promenim njegovu osnovnu ideju i viziju ili da se vratim na fazu empatije i krenem sve ponovo, to jest da odbacim ovaj prototip kompletno.
Javni apel😤
Instagram nije uvek idealna platforma za sve vezano za mlade, TikTok nije raj za promovisanje proizvoda jer nam je “kratka pažnja”, Fejsbuk nije najgenijalnije rešenje za sve šta ima veze sa ljudima preko 35, podkast definitivno nije format za sve tipove sadržaja (pogotovu ako jedna epizoda traje dugo) i pa nekome sigurno treba ni u kom slučaju nije tačan odgovor na pitanje iz naslova ako želite da vaš proizvod uspe. Ne radite to sebi i ne radite to nama ostalima, jer zagađujete Internet i content planetu, sebi pravite dupli posao, stres i nervozu. Please dont, pre svega #samonežnopremasebi!
Ako imate ideju za neki sadržaj/proizvod/uslugu ali niste sigurni gde da ga/je plasirate, javite mi se da popričamo, nisam stručnjak za sve ali verovatno znam ljude koji jesu! Isto tako, ako nemate ni proizvod ni uslugu i ne planirate da ga/je imate u nekom skorijem periodu ali želite da naučite više o Design Thinking-u, uvek sam tu za priču jer dve glave su pametnije od jedne pa možemo zajedno da promozgamo postojeću ideju i pomognemo nekome!
Sledeće nedelje ćemo pričati malo više o primeni Design Thinking-a na lični život, konkretno kroz karijerno vođenje i pronalazak problema koji vas loži, pa me zapratite na Instagramu da budete obavešteni kada taj tekst bude objavljen!
Do tada tol’ko od mene, čitamo se😊
