Overthought by Lični razvoj

Šta sam naučila o učenju u 2021. godini

Za mene je 2021. godina bila period testiranja šta je sve za mene moguće, kako ja to da ostvarim i šta od toga ja uopšte želim da ostvarim. Šta sam sve načila i šta nosim sa sobom u 2022, pročitajte u nastavku!

Pošto se desilo dvaput do sad, računam da nam je ovo tradicija!

Proslavila sam Novu godinu, pila, igrala, naspavala se, sad se polako vraćam u normalu ili planiram kako želim da mi normala izgleda. Vi kako ‘te?

Generalno gledano, svih 365, 2021. mi je bila dobra godina. Zadovoljna sam onim što sam napravila prethodne godine, a nadam se da ste i vi 😊 Pola stvari sam bila zaboravila da su se desile baš ove godine, nekako su mi se 2020. i 2021. spojile, tačnije nadovezale bez nekog jasnog prekida, tako da sam ove nedelje gledala Instagram i Fejsbuk objave i priče da razdvojim šta se sve izdešavalo i kako sam se ja osećala tokom godine. Ako niste već, topla preporuka, začudićete se šta ćete sve naći.

➡️ Neke od stvari na koje sam posebno ponosna ove godine su:

očistila sam prvu godinu faksa, zajedno sa timom organizacije “Nauči me” pokrenula Unbox hab kao onlajn Resurs centar za mlade o obrazovanju, učestvovala u Girls Advanced Lab-u za razvoj ideja mladih aktivistkinja i naučila da svoje ideje konkretizujem i spustim na zemlju, naučila više o Design Thinking-u 💪, otvorila više važnih tema o razvoju i pravcu u životu u svojoj glavi, ali i na OverThinker-u, ugostila prve goste na blogu i dobila nove pratioce koji se razvijaju zajedno sa mnom, doživela krizu identiteta i povratila se 😅, učestvovala u organizaciji velike konferencije, otišla na more sa dečkom i društvom, položila vožnju, saznala ko su mi pravi prijatelji, zaposlila se part-time i krenula da naplaćujem svoj rad, učestvovala u prvim događajima kao predstavnica mladih i posetila Pariz 🤩

Bilo je dosta toga, ne striktno u ovom redosledu, ali je 2021. definitivno bila rolerkoster.

U 2020. sam se pronalazila i probijala kroz neke blokade koje sam sama sebi stvorila do tada i pokušavala da se prilagodim promenama kroz koje sam prolazila, tako da sam tu godinu završila dosta skromno, svesna svega što sam OverThinkovala do tada, o čemu možete pročitati ovde, dok je 2021. godina u kojoj sam gledala šta je sve za mene moguće, šta ja želim da napravim, kako to mogu da uradim i napravila prve stidljive korake ka Mariji sa 30 koju zamišljam. 2020. mi je pokazala šta je moguće i može, a 2021. da ja ne moram sve i da imam i obavezno treba da iskoristim priliku da biram, jer tako zapravo gradim život po svojoj meri, a to mi je važno.

Kako je osnovna ideja ovog bloga bila i ostala da ja delim iskustva kroz koja prolazim i uvide do kojih dođem, u nastavku delim šta sve nosim sa sobom iz 2021. u 2022. što mislim da je korisno i podstičem te da ako nisi već nedelju između Nove godine i Božića iskoristiš da prođeš još jednom kroz svoju 2021. i izdvojiš šta si ti načio/la i šta nosiš sa sobom u novu godinu 💕.

ŠTA SAM NAUČILA U 2021?

STRAH JE MALA SMRT

Ako sam nešto naučila u 2020. a u nekoliko navrata potvrdila u 2021. to je da je OverThinkovanje jako zaj*bano. Koliko samu sebe mogu da uplašim i sputam, mislim da neki ne bi mogli ni da pokušaju. Mogu da imam sjajnu ideju, ali da se toliko obeshrabrim jer odmah krenem u minuseve koji bi došli da ja to zaista uradim da se plašim da kažem nekome o čemu razmišljam. To me je nekoliko puta ove godine je zaustavilo ispred jako kul vrata kroz koja zamalo da ne prođem. Za neka od njih su se tu našli prijatelji da me gurnu malo, ali sam neka propustila. Možda je “ko zna zašto je to dobro”, ali možda i ne mora uvek tako.

Pročitala sam negde da kada mislimo o nečemu, naše telo ispušta hormone i ulazi u stanje jako slično onom u kojem bi bilo da se ta situacija realno dešava. Kad zamišljamo da grlimo voljenu osobu, naše telo kao da je grli, isto važi i kad zamišljamo da padamo, fejlamo… Mi zapravo to proživljavamo. Ako se plašimo smrti, mi zapravo umiremo. Zašto da se mučimo i proživljavamo situaciju, ako ćemo (ako se to zapravo i desi) to da radimo. Zašto da umiremo unapred. Čudno zvuči, ali razmislite o tome, mučimo se, ili se bar ja mučim unapred, a zašto? Da se napred pripremim da se mučim ponovo. Pa il’ sam debil, ili ću ovo da menjam 🤷.

Ne mora sve da bude razrađeno do detalja, ne moraš da imaš isplaniranih 6 koraka unapred, postoji granica i rok za planiranje, a postoji i vreme za akciju. U 2022. ja neću svoje da propustim jer planiram ŠBBKBB. Hoću da me nepoznanica uzbudi, ne parališe. Mogu da smislim 500 načina kako nešto može da se usere, veliki broj njih je skoro pa uvek gori nego ono što zapravo može da se desi. Dakle, take the leap, jer strah je mala smrt.

JUST DO IT

Apropo prvog saveta, Strah je mala smrt, sledi nastavak – Just do it. Jer bolje završeno nego savršeno, kreni, pa ćeš videti da nije toliko strašno, ili možda jeste, ali si ipak krenuo tako da si odmakla malo. Zvuči retardirano, ali je zapravo jako simple.

Ne mogu da popišem koliko puta sam odlagala nešto, propuštala stvari, odbijala stvari iz straha da to nije za mene, da je preteško, da neću moći da stignem ili da se snađem, a da nisam imala pojma šta je to zapravo, koliko znanja, vremena ili energije iziskuje. Pretpostavljala sam, prokrastinirala, potcenjivala se i zeznula se više puta nego što mi je komotno da priznam. Vodila sam se time da ako se ne osećam komotno ne treba to da radim, pustila sam unutrašnjeg kritičara da hara mojim mozgom i postala u nekim trenucima nesigurna u svoje sposobnosti.

Zato, ako ste OverThinker kao ja, u 2022. proglašavam da je naše novo komotno 70% starog, da je ovo godina kad stiskamo zube i sedamo da završavamo stvari. Let’s get things done, let’s just do it. Nek ode dan, nedelja, ma mesec na nešto. Nek se plašimo, tražižemo pomoć i savetovanje. To posle naše i možemo da ga dolickavamo i menjamo ako treba koliko god hoćemo kad izađe. Samo treba da ga uradimo. Just do it. Samo jako 😤

BOLI ME DUPE ŠTA SVI RADE I “KAKO TREBA”

Neki možda znaju, ali ja sam u školi bila poznata kao štreberka koja uvek ima domaći, ne dobija ispod 4, ide na sva moguća takmičenja i uvek zna tačan odgovor. Iako sam uvek znala odgovore u školi, uverila sam se da u životu to i ne ide baš tako i nije sve podeljeno na tačno i netačno. Sve relativno i sve je na tebi da odlučiš.

Protekla godina je za mene period kad sam imala dosta novih iskustava koja su testirala moje granice i upoznala ljude koji su svoj život preokrenuli da bude totalno kako njima odgovara, iako su nailazili na osudu okoline, jer su verovali i veruju da je to za njih moguće i da zaslužuju da budu srećni. To me je podstaklo da krenem da promišljam o ponašanj i stvarima kojih se ja držim kao norme, jer možda mislim da “tako treba” i tome kako bih ja želela da moj život izgleda, kad bi bio baš po mojoj meri.

Jedna od novogodišnjih rezolucija mi je zato da se ove godine posvetim otkrivanju šta to meni odgovara, kako ja želim da živim i da donosim odluke koje će me dovesti do toga, tako što ću svesno izdvajati slobodno vreme da ne radim ništa. Zašto da nastavljam da radim stvari koje “treba” ako me niko ne sili, ako meni tako ne odgovara, ne osećam se lepo, ne mogu da postignem željene rezultate tako i ja mogu da smislim neki za mene bolji?

DON’T PLEASE PEOPLE, PLEASE YOURSELF.

Među prijateljima sam poznata kao people pleaser. Ne volim da se ljudi osećaju loše pored mene, tako da nekad dozvoljavam da se ja osećam malo loše da bi njima bilo bolje, čak i kad ne treba. Isto tako ne volim da remetim dobar vajb ljudima kad se meni nešto ne sviđa, tako da imam tendenciju da ćutim o stvarima i gomilam osećanja u sebi. Dodatak na to je što kao OverThinker, dok ne vidim priliku da kažem da mi nešto nije okej par sati kasnije ili sutradan, ja prevrtim situaciju jedno stotinu puta i razvijem celu konverzaciju u glavi, što znači da je komarac postao magarac. Hoću da pleasujem ljude, da njima ne upropastim veče, ali na kraju ne pleasujem ni sebe, a ni njih kad dođe vreme da pričamo o tome.

Možda ne volim da se ljudi osećaju loše, mislim da su retki toliki sadisti, ali još više ne želim da se ja u novoj godini osećam loše. Ne mož to tako više, pa je lekcija koju nosim u novu godinu da vrednujem sebe i svoja osećanja iznad osećanja drugih i njihovog lepog provoda i pričam otvoreno o svojim osećanjima i kad mi nešto nije okej. Bolje 5 minuta na sred žurke, stanem sa strane i popričam sa nekim, kažem kako se osećam i oni mi objasne svoj ugao gledanja, nego 2h nakon, kad se svi ubedarimo…

#IzIskustva

Nadam se da ste vi bolji sa ovim, ali ako vam se slične sitacije dešavaju, ne možete da pređete preko nečega i na kraju pravite od komarca magarca, a niste hteli, pokušajte, ne može da škodi. Ja se javljam za par nedelja da dokumentujem progres!

NE ZNAMO ŠTA ĆE DA BUDE, ALI ZNAMO ZA ŠTA SE MENJAMO

Ako smo nešto naučili u pandemiji, to je da ne predviđamo i ne planiramo ništa zasigurno, jer se nikad ne zna. S druge strane, ja sam u 2021. naučila da ne mogu baš da ne znam i da nisam “go with the flow” osoba. Balans između kontrol frika koji je fiksiran na taskove i puštene s lanca koja radi sve što može bez obzira koliko to volim ili me ispunjava je da pratim svoj put i imam neki viši cilj, ali da se ne pritiskam previše kratkim rokovima i sitnim detaljima koje ako ne ispunim ću da se obeshrabrim. Imam želje i znam za šta želim da menjam moje vreme, novac i energiju, gde želim da dođem time.

Objasniću na primeru:

Ne mogu da kažem gde ću da živim za 5 godina tačno, ali mogu da kažem da želim da živim u sopstvenom stanu sa mnogo svetla i terasom na kojoj može da se sedi, u nekom većem gradu (za sada zamišljam Beograd), da radim sa srednjoškolcima na njihovom karijernom putu, idealno onlajn uz opciju da mogu da organizujem stvari uživo i da nisam ceo dan za kompom već da imam barem isto toliko vremena koliko radim da šetam i budem napolju. To ja želim i u budućnosti koju ne mogu da predvidim ću da razmišljam o optimizaciji i kako ja dolazim postepeno do te slike. Kad pravim planove na nedeljnom i mesečnom nivou, trudim se da ostavljam vremena za šetnju i izlaske, biram stvari koje imaju veze sa srednjoškolcima i skupljam novac za svoj stan, trudim se da se što bolje mogu približim život kakav želim.

Bez obzira na promene koje dolaze, ako ne znamo za šta se menjamo, nebitno je kako se menjamo. Ako ne znamo gde želimo da stignemo, nebitno nam je kojim putem krenemo. Ništa neće da se promeni 2022. ako radimo iste stvari kao i u 2021. Nema veze što je nova godina ako mi ostajemo isti. Moj cilj za 2021. je da živim smisleno – promišljajući stvari koje radim, šta jedem, kako i s kim provodim vreme; da donosim odluke koje će me dovesti do velike slike koju sam opisala gore, da čuvam i brinem o sebi kako brinem o drugima i da se manje brinem 💕 ,

Ka čemu ti ideš, to jest za šta se ti menjaš?

U narednom tekstu delim pitanja za rekapitlacij prethodne godine kako bih ti pomogla da isplaniraš svoju 2022! Posle toga, ako želiš, možeš svoj veliki cilj opisati i poslati sebi u budućnost putem future me servisa. Ja sam to uradila prvi put prošle godine i super je kad vam stigne pismo, vi ste zaboravili šta ste poslali, ali vidite koliko ste napredovali u odnosu na dan kada ste ga iskuckali. Servis je besplatan, tako da tople preporuke 🤗

Šta su lekcije ili uvidi koje vi nosite u novu godinu? Postoji li neki momenat ili period iz 2021. koji je vama bio poseban i obeležio vašu 2021?

Ako postoji, molim vas se ne stidite da nastavite ovaj moj niz svojim primerima, kako bismo napravili mini guidebook, da se podsećamo i podržavamo u učenju i daljem razvoju u 2022. sa jakom bazom 💪

(Visited 116 times, 1 visits today)