Skoro sam imala priliku da kao predstavnica mladih ispred organizacije Nauči me učestvujem u panel diskusiji “Šta žele mladi u Nišu” u organizaciji PU Lokal Press u okviru projekta MLADI.
Zajedno sa predstavnicima mladih iz lokalne samouprave, kao i iz udruženja Zeleni ključ koje se bavi životnom sredinom i održivim razvojem, govorila sam o položaju i potrebama mladih u Nišu, problemima sa kojima se suočavamo, kako sve možemo da se aktiviramo i kako institucije i organizacije u gradu mogu u tome da nas podrže.
Jedna od interesantnih tema kojih smo se dotakli u razgovoru jeste upravo ta polemika “aktivnih” nasuprot “neaktivnih” mladih, onih koji bacaju đubre i onih koji organizuju akcije čišćenja. Glavno pitanje je bilo kako ove “neaktivne” možemo da aktiviramo, šta vladin i nevladin sektor rade po tom pitanju i šta mladima treba kako bi im bilo bolje.
Profesionalno, u organizaciji “Nauči me” radimo na podizanju svesti mladih o značaju neformalnog obrazovanja za njihov dalji razvoj i uspeh i na povećanju vidljivosti i broja aktivnosti za mlade u našem gradu. Lično, radim na tome da pokažem kroz svoj primer zašto je važno aktivirati se i šta ta aktivacija može sve da bude. Ne moramo svi da organizujemo akcije čišćenja, niti da pišemo blog, volontiramo stalno, dovoljno je da se na ličnom nivou aktiviramo za sebe, krenemo da promišljamo o sebi i svom životu, onom što je dobro ili može da bude bolje, šta možemo da uradimo, prvo kao pojedinci a onda kroz neku grupu, organizaciju ili instituciju da i nekoj većoj grupi bude bolje, ne samo nama.
Ukratko, važno je da se aktiviraš jer:
- Niko ti neće dati nešto ako ne tražiš. Veliki broj nas ima očekivanje da zaslužujemo da nam se nešto da jer smo uradili sve kako treba (imali sve petice i desetke, bili dobro i poslušno dete i slično), ali je realnost takva da niko neće i ne treba više da brine o našim potrebama od nas samih. Iskoristi svoj glas, pitaj. Napravi si da ti bude lepo, ili barem bolje. Ovo je neki bazični nivo aktivacije.
- Ono što nam sistem daje, najdirektnije kroz obrazovanje, nije dovoljno. To pokazuju i različita istraživanja. Ako to prepoznaješ, iscimaj se da sa strane naučiš šta misliš da ti fali. Internet je čudo, svašta je dostupno sad i na srpskom jeziku ako ti engleski nije najbolji, ali je mnogo loše da sediš i ćutiš sada, a posle se žališ ili ti bude krivo što nešto nisi dobio ili dobila. Ustani i uzmi, kroz besplatne sadržaje onlajn, volontiranja, radionice i slično. Ovo je neki srednji nivo aktivacije.
- Sistem je velik i trom, pun različitih rupa, tako da je šansa da se neko uhvati da baš zakrpi onu koja tebi smeta je mala (slim to none). Ako želiš da se nešto desi, iskomunicirao/iskomunicirala si to, iscimao/iscimala se samostalno i sad je tebi bolje, ali vidiš da je to problem većeg broja ljudi koji možda nisu preduzimljivi kao i ti, aktiviraj se da i njima pomogneš da reše taj problem. To je napredni nivo to jest legit aktivizam, plansko delanje radi postizanja određenog cilja, to jest rešavanja određenog problema.
Ne, ne mora svako da bude u nekoj organizaciji, da volontira, vodi blog, bude nešto giga-mega, ali mislim da svako trebao da razmišlja o sebi, svojim problemima i potrebama i da ih aktivno komunicira kako bi oni mogli da se reše. Biti aktivan nije crno-bela stvar, gde moraš da uradiš određen broj stvari da bi prešao tu granicu, to je spektar, pa ti stani gde ti najviše odgovara.
Šta vi mislite, zašto neko treba da se aktivira i koji su benefiti toga?
Javite mi u komentarima, ili se javite na Instagramu da popričamo o tome 💬
