Šta očekuješ od obrazovanja?
Ako ste bacili pogled na početnu stranu ovog sajta, ili na odeljak o meni, primetili ste da sam isplanirala da objavljujem novi tekst svakog ponedeljka. Danas je utorak. Zaključak: tekst kasni. Zašto? Zato što ne znam šta da napišem, kako da počnem, šta da pišem nakon uvoda, kako da završim tekst, apsolutno nemam pojma…
Nakon predavanja iz sociologije koje sam imala u petak, na kojem smo radili obrazovanje i tokom kojeg sam se iznervirala jer sam čula veliki deo svojih kolega kako hvale naš obrazovni sistem, pripisujući slabe rezultate na PISA testiranju nekog grešci, bilo u nepravedno dodeljenim zadacima ili loše izabranim đacima, rekla sam sebi da će upravo to biti tema ovonedeljnog blog posta – obrazovanje za 21. vek, šta ono podrazumeva i zašto ga mi u Srbiji nemamo (to jest zašto je njihovo mišljenje pogrešno i zašto sam ja u pravu). Kako bih prikupila što veći broj različitih mišljenja na datu temu, sprovela sam i Instagram anketu u kojoj su moji pratioci izneli svoje viđenje našeg obrazovanja i predložili načine kako da ga poboljšamo. U suštini, sve je bilo spremno. Znala sam šta hoću da napišem, imala sam svoje i tuđe argumente spremne, kao i nekoliko izvora da potkrepe to mišljenje, ostalo je samo da sednem u subotu uveče i iskucam sve, ali nisam mogla. U pravom OverThinker stilu, krenula sam da overthinkujem…
Ako vas zanima da pročitate odgovore iz ankete koju sam sprovela na svom Instagram profilu @raicevic_m_, sačuvala sam ih kao hajlajt pod imenom “Škola za 21. vek”
Da sam lepo sela i iskucala sve za vikend, verovatno biste sada čitali tekst koji pljuje naše školstvo, za koje smatram da učenicima apsolutno ne pruža ni funkcionalno znanje, ni podršku u drugačijem učenju, a kamo li neku vrstu pismenosti koja je važna za 21. vek, osim bukvalne pismenosti, kako bismo mogli eto da na osnovnom nivou tumačimo informacije koje nam se plasiraju. Osim na samom početku osnovne škole, kada je po planu i programu gradivo koje može manje-više istog dana direktno da se primeni u stvarnom životu, nas u školi uče i treniraju da budemo hodajući izvori informacija, koji u najboljem slučaju mogu da pariraju nekom slabom kompjuteru kome se pretraživač i digitron koče, tako da uz kratku pauzu možemo da izdeklamujemo određene informacije ili izračunamo neki matematički problem. Treba nam manje bubanja, više praktičnog rada, izmena odnosa nastavnika i učenika koji podstiče odnos prema znanju kao nečemu što se „presipa“ i modernizacija celog procesa učenja kako ne bismo po izlasku iz obrazovne institucije morali da sustižemo nove tehnologije, koje su se razvile dok smo se mi u klupama spremali za „štap i kanap“ varijantu. Svi znamo da je loše, neki su se pomirili da je to prosto tako kod nas, pa više i ne primećuju već se snalaze nekako, dok drugi proživljavaju Sizifove muke krećući se napred, ali bez uspeha na nivou celog sistema.
Dobro, i šta sad?
U subotu bih možda ovde stala, jer sam otprilike rekla šta sam imala (u skraćenoj verziji), ali to ne bi napravilo nikakvu promenu. Neki bi se složili sa mnom, neki bi pročitali i i dalje ostali pri starom stavu, ja bih se osećala malo bolje jer sam izbacila tu nagomilanu agresiju iz sebe, ali to ne bi bilo to. Dok sam još planirala OverThinker blog, rekla sam da hoću da on bude moj način da podržim mlade koji prepoznaju ograničenja formalnog sistema obrazovanja koja ne mogu da promene, da im kroz svoj primer pokažem da ne treba da se pomire sa tim da nam ne pruža mnogo, već da se aktivno trude da nalaze prilike za učenje i razvoj van škole i školske klupe, kroz volonterizam i aktivizam.
Vraćajući se na tu osnovnu premisu, pošto nemam kontakte u ministarstvu da ih pozovem i iskritikujem (i da ih imam verovatno se ne bi preterano potresli na moj poziv, niti bi se ceo obrazovni sistem promenio preko noći), hoću da razgovaramo o nečemu šta možemo da promenimo, o takozvanoj školi van škole, to jest lekcijama koje nemamo po planu i programu, ali koje svaki pojedinac treba da zna, koje su važne bez obzira na oblast kojom se bavite. Zato sam odlučila da pokrenem serijal tekstova na OverThinker-u koji ću nazvati škola za 21. vek, u okviru kojeg ću obrađivati teme značajne svakoj mladoj osobi. O nekima ću pisati iz ličnog iskustva, stvari koje sam naučila kroz volonterizam i aktivizam, dok će druge biti stvari koje i dalje učim i savladavam. Takođe, ostavljam opciju da za neke teme imam sagovornike, koji bi bili „učitelji“ ove naše škole.
Nemam literaturu iz oblasti, te se oslanjam se na vas da mi pomognete da je kreiramo! Ako postoje teme ili sagovornici koji su vam pali na pamet dok ste čitali prethodni pasus, koji treba da budu uključeni u plan i program škole za 21. vek, podelite ih u komentarima, ili mi pošaljite mejl na marijaraicevic001@gmail.com!
Pozdrav😊
