U okviru “Balkan Voices” Digital Media programa koji sprovodi Canal France International (CFI) zajedno sa institutima za medije iz više zemalja u regionu, tokom juna i oktobra meseca sam prisustvovala onlajn radionicama o medijskoj pismenosti i razvoju medija u različitim aspektima, a u novembru (prošle nedelje tačnije) išla u Pariz na jednonedeljnu edukaciju o kreiranju novih medija na održiv način. I sve to za dž, da napomenem i dodatno zainteresujem skeptike koji ne veruju da je nešto tako moguće.
Pored odlaska u Ameriku što je nekako kikstartovalo moju aktivističku avanturu i radionice u Jermeniji koja je povezana sa FLEX razmenom, ovo je retka edukacija na koju sam otišla u neku drugu državu. Korona je u tome dosta pripomogla, veliki broj stvari na koje sam se prijavila se na kraju održalo onlajn, ali sam namerno pikirala aktivnosti van svog grada jer to iskustvo izmeštanja radi učenja meni jako znači i pomaže da bolje prihvatim stvari koje učim i dobijem novi pogled na svoj rad i razvoj. Marija iz Amerike i Jermenije i Marija iz Pariza drugačije vide izazove Marije iz Srbije, ako me kapirate.
Za ovu edukaciju konkretno sam se prijavila kako bih dodatno razvila svoj blog koji je u trenutku pisanja prijave (još maja ako se ne varam) bio na pauzi kako nisam bila sigurna u kom pravcu želim da ga razvijam na dalje. U pozivu sam prepoznala da je kul prilika za kreatore sadržaja da nauče kako to da rade na pametniji način, prepoznaju prilike oko sebe i svoj mali medij razviju u biznis, upravo pitanja na koja sam do tada samostalno pokušavala da nađem odgovor. Poklopili smo se prosto, ono što ja tražim i ono što oni nude, a u prijavi sam to uspela i lepo da opišem.
Najveći deo programa se odvijao onlajn, nije me poslužila sreća da prisustvujem radionicama uživo u sptembru u Podgorici i Sarajevu, ali sam preko ZOOMa uspela da steknem osećaj koje tema program lepo pokriva, za koje se vredi iscimati, a koje oblasti mi se ne sviđaju kako su obrađene, za koje se ne bih uključivala. Naučila sam malo više o različitim sadržajima na Balkanu, tome ko se čime bavi i šta gde “pije vodu”, kako drugi ljudi rešavaju probleme na koje i sama nailazim i o kojim stvarima ljudi na višem nivou smatraju da mi kao kreatori i influenseri treba dodatno da se edukujemo. Kada je došlo vreme, mogla sam da definišem za šta mislim da oni mogu da mi pomognu kako bi se moja OverThinker priča podigla na viši nivo, bar do Pariza, a na dalje bih sama već 😂 Šala na stranu, imanje jasne motivacije zašto se prijavljujem je dosta doprinelo tome da me odaberu.
Na kraju, za potrebe prijave sam popunjavala nekoliko upitnika, odgovarala na klasična pitanja o prethodnom iskustvu, motivaciji, planovima za budućnost (kako bih iskoristila stečeno znanje) i snimila kratak klip u kome sam predstavila svoj blog, teme kojima se bavim i kako on doprinosi boljoj zajednici i društvu u kojme živim, and the rest is history, imala sam svoj Emily in Paris momenat 🤩🥐🗼🥖
Plan za dalje mi je da u narednim tekstovima podelim šta sam sve naučila u Parizu, pošto su radionice do tada bile većinom začinjanje tema kojima bismo se bavili tamo, i da vam predstavim dalji razvoj OverThinker priče koju sam razradila dok sam bila Parižanka na kratko 💃
U međuvremenu, ostavljam link do teksta o istom programu koji je na sajtu Lonac.pro podelila moja prijateljica iz Bosne, Enida, pa bacite pogled 😉
Čitamo se!
