Skoro sam listajući Instagram naišla na anketu koju je drugarica sprovodila za školu. Pitanja su bila otvorenog i zatvorenog tipa o internetu, načinima na koje ga koristimo i kako nas je to korišćenje promenilo, kao pojedince ali i kao društvo. Da li smo posredstvom masovnih medija i tehnologije sada zaista postali jedno „umreženo društvo“, bez granica i ograničenja u komunikaciji i razmeni informacija, ili nas je sva ova tehnologija udaljila i učinila misiju pronalaska adekvatnog sadržaja još težom?
Iskreno verujem da je najveća tragedija današnjice biti digitalno nepismen i ne umeti da iskoristiš neograničenu biblioteku sadržaja koja ti je pod prstima, kao i biti ograničen u razmišljanju na ovu temu. Ovo važi za starije, ali i za mlađe generacije. Navikli smo na stereotip da stariji ne umeju da koriste tehnologiju i da se protive novitetima jer „to nije bilo u njihovo vreme, a bilo im je sasvim dobro bez toga“, ali je podjednako česta (ako ne i češća) pojava da mi kao mlađi umemo da koristimo skoro sve, ali ne na pravi način, to jest da uprkos svom tom vremenu kraj ekrana, mi nismo naučili kako da iskoristimo to svoje znanje da dođemo do zaista kvalitetnih informacija. Živimo zaglavljeni u svom mehuru informacija, ili ehu mišljenja sličnih našem i zadovoljavamo se onim što nam se nudi, bez potrebe da dodatno zagrebemo površinu i iz njega izađemo, kako bismo dobili uvid u drugačiji pogled na stvari.
Šta ovo zapravo znači, kada se prevede i prenese na praktični primer našeg života u digitalnom svetu?
Google, Facebook, Instagram ili bilo koja druga mreža ili pretraživač funkcionišu po principu algoritma. Analizirajući našu aktivnost, algoritam prepoznaje tipove i tematiku sadržaja koji nam se dopada i kako bismo duže ostali u aplikaciji, nastavlja isti da nam plasira. Prateći šta mi lajkujemo, komentarišemo, delimo i tražimo kreira se naš takozvani digitalni otisak to jest digital footprint, pomoću kojeg se lako identifikuje šta bi nam bilo interesantno, koje stranice treba da zapratimo i koje reklame bi nas više privukle. Svaka naša aktivnost onlajn se negde beleži i doprinosi detaljnijem digitalnom otisku koji vremenom postaje sve realističniji i tačniji u predviđanjima naših trenutnih, ali i potencijalnih budućih prohteva. Saznaj tačno šta Google zna o tebi ovde!
Pored naše aktivnosti, u kreiranju našeg digitalnog otiska i predviđanju buduće aktivnosti udeo ima i aktivnost naših pratilaca i naša interakcija sa njima! Najbolji primer jeste odeljak „suggested“. Znajući naše trenutne pratioce, kao i pratioce naših pratilaca, algoritam nam predlaže da se povežemo sa ljudima koji bi nas možda interesovali, sa kojima delimo neke sličnosti (pratimo iste ljude, lajkujemo iste objave, označili smo par puta istu lokaciju, čime smo nekako dospeli u isti odeljak nekog parametra za definisanje ciljne grupe). Na taj način, grupacijom ljudi po nekim sličnostima, mi dobijamo priliku da se umrežimo i povežemo sa ljudima, ali se i dodatno zatvara krug informacija koje dolaze do nas i dok one gube na raznovrsnosti, povećava se verovatnoća da nam se informacije (koje zapravo stižu do nas) sviđaju, da se slažu sa našim stavovima i uverenjima, to jest verovatnoća da je algoritam uspešno obavio svoj posao!
To je san snova, zar ne? Nema potrebe da sami išta tražimo, stvari koje nam se sviđaju same dolaze do nas!
Pa, ne baš…
INFORMACIJSKI MEHUR
Mi smo „umreženo društvo“, ali očigledno nismo svi unutar iste mreže, ili je ta mreža podeljena u neke odeljke. Uz algoritam koji nam predlaže stvari koje nam se verovatno sviđaju, kao i uz našu prirodu da biramo stvari i ljude oko sebe po istom principu, lako je okružiti se izvorima informacija sa kojima se slažemo i sa kojima smo komotni. Ako nam se nešto ne sviđa, ili se ne slažemo sa nečijim stavom, prosto otpratimo i ćao, nema potrebe da se zamaramo sa budalama koje očigledno ništa ne znaju, je l da? To može da bude jedan način hendlanja situacije, ali bi bolji način bio da pokušamo da istražimo i izvore informacija o protivargumentu, kako bismo razumeli suštinu pitanja oko koga se polemiše, to jest da izađemo iz svoj informacijskog mehura! Ako je naša tvrdnja tačna, ništa nas ne košta da je analiziramo i sa protivničke strane, možda bude čak i zabavno, a usput naučimo nešto novo!
Ako neku temu istražujemo samo iz jedne perspektive, tražeći informacije koje podržavaju našu stranu priče, mala je verovatnoća da ćemo uspeti da ubedimo nekog ko radi isto to (samo za svoju, nama „suparničku“ stranu) i da će iko od nas razumeti bilo šta osim tog svog dela. Isto tako, ako smo zaglavljeni u jednoj temi, mala je verovatnoća da će nam se ikada prikazati neki novi sadržaj, problem sa kojim sam se ja suočila na početku volontiranja, o čemu možete pročitati ovde!
Okej, sada kada smo uvideli sa smo ograničeni, kako da se oslobodimo?!?
IZLAZAK IZ MEHURA
Proces izlaska iz mehura informacija je težak, ne zato što je to komplikovano, već zato što je neprirodno. Naš mozak prirodno traga za validacijom, čim dobije neku ideju, a uz pomoć algortma on to i dobija, instantno. Kako bi izašao/izašla iz mehura, treba da tražiš suprotno. To je i caka. Mi treba aktivno da kontrolišemo onlajn okruženje koje omogućava našem mozgu da bude „lenj“ i prihvati prvu ideju, bez traženja alternativa i sagledavanja druge perspektive. Kako? Izdvojila sam četiri saveta koji su meni pomogli da zbunim algoritam i proširim sadržaj koji mi se nudi!
- Lajkuj slobodno!
Ovo možda zvuči kontradiktorno, ali ako nismo selektivni prema sadržaju koji nam se sviđa, algoritam ne može da stvara pretpostavke, nego će nam zbunjen predlagati brdo raznovrsnih stvari. U nadi da će uspeti vremenom nešto da eliminiše, ako već ne zna šta nam se sviđa, potrudiće se da sazna šta nam se ne sviđa!
- Raznovrsnost je ključ!
Ako pratiš raznovrsne izvore koji prenose informacije iz obe perspektive, manje su šanse da upadneš u crnu rupu jednog pogleda na stvari i ostaneš zaglavljen/zaglavljena u mehuru. Odbaci sve pretpostavke, kao i naloge koji su duboko zašli u svoju stranu priče i ostani otvoren/otvorena da pročitaš i/ili poslušaš šta druga strana ima da kaže. Tek onda smeš da formiraš mišljenje.
- Proveri podešavanja!
Na Facebook-u postoji opcija u podešavanjima koja omogućava da vidite najskorije objave, umesto najpopularnijih (to jest šta algoritam pretpostavlja da će vam biti najinteresantnije). Malo ju je teže naći, ali vredi pokušati jer vam se neki profili možda nisu prikazivali mesecima! Nekima će se ova opcija odmah prikazati kada skroluju levom stranom home page-a na fejsu, dok će drugi morati prvo da pristupe fejsu putem ovog linka, da bi im se kasnije prikazivalo.
- Napravi prostor za promenu!
Velike su šanse da će za potpuni izlazak iz mehura informacija biti potrebno neko vreme. Kako bi proces bio efikasniji, pokušaj da svaku pretragu započneš bez očekivanja, kao i da svoj algoritam povremeno iznenađuješ sadržajima (u tome ti mogu pomoći prijatelji, tako da ih obavezno obavesti da ti šalju interesantne stvari na koje naiđu, ne samo one koje bi ti se mogle svideti).
Najveća tragedija današnjice biti digitalno nepismen i ne umeti da iskoristiš neograničenu bilioteku sadržaja koja ti je pod prstima, kao i biti ograničen u razmišljanju na ovu temu. Jeste, hiljadu puta je lakše da ne razmišljaš o ovome i nastaviš da skroluješ kao i do sada, ali uz malo truda možeš izaći iz svog mehura informacija i otkriti nove naloge i sadržaje koji će ti promeniti način razmišljanja, ili barem približiti kako razmišljaju ljudi oko tebe!
Pozdrav 😊
