Radni naslov: Kratka priča o dozvoli i otpuštanju 🤲
Dok sedim i kuckam ovo, osećam se kao dete u osnovnoj školi kad treba se piše sastav “Kako sam proveo/provela letnji raspust” 😂
Ne znam stvarno kako bolje da krenem ovaj tekst…. Otišla sam na Bali 🎉
Da me je neko pitao pre godinu dana, ma i pre pola godine da li mogu sebe da zamislim na odmoru mesec dana, negde na nekom tropskom ostrvu, na drugom kraju sveta, rekla bih mu da bi to bilo fenomenalno, ali da ne mislim da je to za mene prosto moguće u narednih par godina. Rekla bih mu da tako nešto nije realno, što zbog finansija, što zbog obaveza, što zbog toga što ne znam gde, kako, ni kada bih otišla, što mi je sve to nekako…. previše dobro da bi bilo istinito 🙄
Takvo putovanje je za mene bilo nešto što sačuvaš na Instagramu kad ti naiđe, za motivaciju i Inspiraciju, što pošalješ prijateljima uz poruku “idemo mi tu dogodine”, a ne misliš da će ikada zaista da se desi.
E pa… izgleda da neka putovanja ipak napuste Instagram čet 😅
Nikad ne reci nikad 🤩
Stvarno nisam verovala da ja, Marija Raičević, devojka iz Niša, obična studentkinja, iz prosečne porodice, mogu tek tako da odem negde, posebno ne na Bali. Kad sam dobila poziv da dođem tokom leta na par nedelja, da blejim tamo sa kul ljudima, prva reakcija mi je bila: “Ne, ne mogu ja to”. Iz svih gorenavedenih razloga, plus… 😕
Plašila sam se da putujem sama, u sopstvenoj režiji. Nisam znala da li ću moći da iskombinujem ispite u letnjim rokovima, odmor sa porodicom koji je već bio isplaniran i da radim dovoljno da prosto omogućim sve to…. Nisam znala, ali sam verovala (manifestovala pre 🤞)
Htela sam da pokušam i birala sam da verujem da ću uspeti ✨
Ako mogu da budem mentor na fakultetu i savetujem mlađe kolege kako da spremaju ispite i da se organizuju u roku, zašto ne bih mogla i sama isto to? Ako mogu da pišem i vama delim savete o studentskim i srednjoškolskim poslovima, zašto ne bih mogla da nađem neke dodatne poslove da sebi omogućim ovo putovanje? Ako mogu da pričam kako su nova iskustva super i motivišem vas da izlazite iz svoje zone komfora i radite stvari uprkos strahu, što ne bih mogla da poslušam svoj savet?
I tako je sve krenulo u suštini…
Veruj da možeš i zaslužuješ više 🌸
Sela sam na avion (pa na još tri 🛫🛫🛫) i otišla na Bali na skoro mesec dana.
Plašila sam se kao nikad u životu. Nisam imala ikakvu ideju šta me očekuje, kako će tih mesec dana da izgleda, šta ću sve moći da vidim i isprobam dok sam tamo. Nisam imala plan i nisam se stresirala oko toga (previše 😅). A videla sam i isprobala dosta stvari, neke od kojih pamtim još iz udžbenika iz geografije…
Potpuno nerealo iskustvo od kog sam i dalje pod utiskom 🤯
Što se više trudim da svarim i prenesem iskustva sa ovog putovanja, to više shvatam koliko je ovo za mene bilo veliko prostorno, ali i lično izmeštanje. Poput razmene u Americi na koju sam išla pre skoro 5 godina, ovo je bila prilika da ponovo (još više) proširim svoje vidike i testiram neka svoja uverenja. Da razmislim kako mislim da moj život “treba” da izgleda i da se razvija i šta je sve za mene moguće. Koliko ja smem da idem izvan onoga na šta sam navikla i za šta društvo kaže da je okej, da li sebi dozvoljavam da izlazim izvan okvira i šta mi to donosi ❤
Ovo definitivno nije poslednji tekst koji pišem o svojoj avanturi na Baliju. Razumem da nije toliko konketan i sadržajan, ali je najbolji koji mogu da napišem trenutno, dok mi se još sležu utisci i dok još uvek aktivno pokušavam da procesuiram sve…
Jedva čekam da vam pričam o svim novim stvarima koje spremam i svemu lepom što sam izmaštala za sebe i za ovu našu OverThinker zajednicu dok sam bila tamo 🧠 Malo me plaši koliko je veliko, a istovremeno sasvim realistično i moguće, ali prihvatam to kao znak da se krećem napred i da idem pravim putem 🙈🍀
Dozvoljavam sebi da želim nešto više, verujem da mogu i da ga zaslužujem i da ću svojim trudom i radom to da omogućim 🦋
Za sada toliko, ali stay tuned, #čitamose uskoro 😊🌊🌸
